За будући арборетум на подручју шуме у Трапистима, већ су покренуте прве активности на терену. У току је чишћење и уклањање смећа и отпада са овог простора, један дио прорједа шуме је урађен јесенас, а други ће бити на прољеће. Такође, почело је и обиљежавање спољашњих граница арборетума и други припремни послови.
Будући арборетум дио је планова Града и Шумског газдинства Бања Лука, у оквиру стратешких настојања да се подручје Крчмарица и Траписта, као јединствен природни потенцијал, претвори у зону за одмор и рекреацију.
Парк-шума са арборетумом, који представља збирку дрвенастих биљака гајених на отвореном простору, простираће се на око 100 хектара на подручју између Мађира, Бањалучке пиваре, Слатинског пута и обале Врбаса.
-Предвиђено је да овај простор, осим научној и образовној функцији арборетума, буде посвећен и другим облицима јавне употребе: активној рекреацији, излетничким активностима, прикладним (мањим) облицима угоститељства, јавним догађањима и слично – казао је доцент др Огњен Шукало са Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци, који је, заједно са доцентом др Југославом Брујићем из удружења Arbor magna и другим члановима тима, урадио елаборат о подизању арборетума у оквиру парк-шуме у Трапистима. За овај рад, тим је, недавно, добио прву награду 27. салона урбанизма Удружења урбаниста Србије, у категорији „Истраживања, студије и пројекти из области: заштите природе, заштите предјела, заштите животне средине и пејзажне архитектуре“.
Како је нагласио др Шукало, сви садржаји планирани на простору Траписта, развијаће се постепено, током низа година.
-Ни у једном тренутку нису предвиђене велике грађевинске интервенције, а читав простор ће у највећем дијелу остати под шумским покривачем. Густина шуме ће варирати, а тек мјестимично ће простор бити већином отворен, затрављен и са појединачним стаблима – нагласио је он.
У арборетуму ће, према његовим ријечима, бити презентоване бројне врсте дрвећа, грмља и дрвенастих пузавица из свих дијелова свијета који имају умјерену климу. Како је истакао, набавка одговарајућег сјемена и узгој садница представља најзначајнију активност, која слиједи у наредном периоду.
-Посебни одсјеци биће предвиђени за колекције врста са Балканског полуострва, док ће велики дио укупне површине обухвата, најмање једна трећина, остати под постојећом природном шумом са аутохтоним локалним врстама – казао је др Шукало.