На платоу испред Народног позоришта Републике Српске откривена је спомен – биста професору Предрагу Гуги Лазаревићу. Бисту су открили градоначелник Драшко Станивуковић и кћерка професора Лазаревића, Надежда Лазаревић Ковачевић.

-Проф Лазаревић је данас и званично постао безвременски, што је увијек и био. Стоји стамено и гледа у свој град и сигуран сам да ће гледати како се он чврсто и сигурно развија – казао је градоначелник.

Бања Лука је данас откривањем ове бисте, како је истакао – отишла у будућност, али везујући се за своје коријене, оне истинске Бањалучане који су оставили неизбрисив траг.

-У име Бање Луке и у свој лично име хвала породици Лазаревић која вијековима краси и обликује наш град и ово је најмање што смо могли урадити, али опет са поруком да се наша снага, наша одважност да градимо овај град и идемо у будућност мјери по томе колико се сјећамо најбољих међу нама колико их и данас видимо као свјетионике и путоказ – поручио је градоначелник.

Кћерка професора Лазаревића, Надежда Лазаревић Ковачевић казала је да је овај догађај за њу веома емотиван.

-Сигурна сам да би тата могао да бира мјесто гдје би била биста постављена, да би то било упарво овдје испред Народног позоришта републике Српске јер сва његова широка интересовања на неки начин била су сублимирана у тој области театрологије и то му је било не само интресовање, него и велика љубав – казала је она.

Истакла је да бисту урадио академски вајар Стеван Чегар, дугогодишњи пријатељ професора Лазаревића, још 1999. године и то по његовој жељи и да је та биста све донедавно била у њиховој кући, односно до усвајања иницијативе за подизање спомен-бисте.

Професор Филолошког факултета у Бањој Луци, Душко Певуља, приређивач више књига Предрага Лазаревића и доброг познаваоца његовог опуса, казао је да је радостан што је данас откривена биста једном од оних људи из нашег града, који је обиљежио другу половину 20 вијека радећи на бројним пословима у нашем граду као професор, једно вријеме као управник Народног позоришта и Народне библиотеке „Петар Кочић“, човјек који је у посљедњим деценијма свог живота у драматичним исторјиским околоностима деведесетих година сматрајући да као национално оријентисан интелектуалац нема право на ћутање-  укључио се и у политику и траг тог његово рада су двије књиге под насловом „Без права на ћутање“.

-Прилика је да се овдје каже да су неке идеје проф. Лазаревића из тих књига и нека врста путоказа и нама данас овдје – казао је проф. Певуља.

Како је истакао, по својим бројним пословима проф. Лазаревић је једна од најистакнутијих личности не само нашег града, него нашег времена.

-Признат је дуж читавог некадашњег  југословенског простора, гдје је у књижевности, позоришној умјетности, у науци о књижевности оставио знатан и запажен траг – казао је он.

Његово високо преосвештенство владика пакрачко-славонски господин Јован казао је да је проф. Лазаревић сматрао да је школа та која треба да обједини наш народ.

-Сам проф. Лазаревић имао је дубоке коријене, али он сам је био дубоко укоријењен у свом граду гдје је остварио своју главну педагошку мисао, а то је да смо дужни коријенима, али да не може оправдати те коријене ако из њих не изникнемо да закрилимо читав свијет и космос – поручио је владика.

Иницијативу за постављање спомен – бисте професору Лазаревићу покренуо је, почетком ове године, одборник у Скупштини града Бање Луке, Драган Милановић који је изразио задовољство тиме што је успјешно окончана ова иницијатива.

-Почетком године настала је иницијатива за подизање спомен-бисте и то у Банском двору, на мјесту гдје су проф. Лазаревић и његова породица сачували једну значајну збирку експоната измђеу два рата из периода бановине. Тада смо договорили мјесто гдје би он волио да се биста налази и ево данас успјешно реализовали ту иницијативу – казао је Милановић.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске, Ненад Стевандић казао је да је Гуго Лазаревић обиљежио нешто што је везано за много већи простор од Бање Луке, а Бању Луку је посебно волио.

-У том ширем простору био је родоначелник буђења српске идеје, коју су у то вријеме будили како Јован Рашковић, тако касније и Кољевић, и Караџић. Оно што је радио је увијек било искрено и сви смо се окористили од те његове искрености – казао је Стевандић.

Биографија проф. Предрага Гуге Лазаревића

ПРЕДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ  рођен је28. маја 1929. године у Бањалуци. У родном граду се и упокојио  23. септембра 2014. године. Био је професор, историчар и теоретичар књижевности, књижевни, ликовни и позоришни критичар. У родном граду завршио је четири разреда основне и први разред гимназије. За вријеме Другог свјетског рата, у избјеглиштву у Београду, у Трећој мушкој гимназији наставља школовање и до окончања рата (1945) завршава још четири разреда. Након повратка у Бањалуку, од 1945. до 1948. године, окончава гимназијско школовање. Цијели радни вијек провео је у Бањалуци. Био је професор Гимназије (1954–1956) и Учитељске школе (1956–1958), управник Народног позоришта Босанске Крајине (1958 – 1964), професор на Педагошкој академији (1966–1989) те директор Народне и универзитетске библиотеке „Петар Кочић“ (1989–1999).  Један је од покретача бањалучког часописа за књижевност и културу Путеви (1960) те покретач и дугогодишњи уредник стручног гласила Прилози настави српскохрватског језика и књижевности (1966–1980). Био је почасни доктор Универзитета у Бањалуци, члан Сената и посланик у Народној скупштини Републике Српске (1996–1998). Био је почасни доктор Универзитета у Бањалуци и добитник угледних књижевних признања.