Сјајне биографије кандидаткиња номинованих у оквиру новоуведеног избора за титулу „Најинспиративнија Бањалучанка“ потврда су да у нашем граду има заиста много успјешних и остварених жена.
Наиме, за овогодишњу титулу „Најинспиративнија Бањалучанка“ из области науке номиновано је 28 жена, које су постигле сјајне резултате и оствариле успјехе у различитим научним областима.
У наставку погледајте биографије номинованих кандидаткиња:
Маја Милијаш, доктор наука технолошког инжењерства и то најмлађи доктор наука у Републици Српској. Она је са својих непуних 30 година као научница оставила много трагова у свијету, али и нашој Бањој Луци.
Николина Макивић, освајач Теслине медаље и студентица свих генерација Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци. Докторирала је са 28 година на Сорбони, из области молекуларне електрохемије, радећи на иновативном концепту батерија, а њен докторски рад оцијењен је највишом оцјеном од стране стручног жирија. Током доктората радила је са професором Tarascon-oм, једним од најзначајних научника у области батерија, на најпрестижнијем истраживачком центру у Француској Collège de France. Усавршавала се у Русији, а мастер студије из области физичке хемије за нанонауку завршила је на Универзитету Париз као најбоља у класи.
Александра Савић, оснивач Удружења лектора РС и његова предсједница. Аутор је апликације ЈАТОЛОГ, креатор је „Језикословца“ и приређивач књиге „Прича о принцези Бањалуци“. На докторским студијама на Филолошком факултету у Београду на модулу Језик завршила је све испите са оцјеном 10, и тренутно чека и одбрану докторске дисертације.
Ана Лојић, иновативна, креативна и предузетна дама са више од осам година искуства у ИТ индустрији. Тренутно је на докторским студијама из области DATA SIENCE, што јој омогућава да развија нове алате и технологије за рјешавање сложених проблема, као што је предиктивна анализа. Са друге стране, Ана је предсједница Удружења иноватора Града Бања Лука већ 10 година, гдје својим лидерством подстиче иновације међу младима.
Маријана Маран своју докторску дисертацију „Ефикасност педагошке превенције вршњачког насиља у школи примјеном акционих истраживања“ одбранила је на Филозофском факултету у Бањој Луци. Аутор је великог броја стручних радова на ову тему који су од великог значаја за педагошку заједницу протеклих година.
Нада Васиљевић, Филозфски факултет је завршила као први студент генерације и најмлађи мастер разредне наставе у Републици Српској. Креатор је бројних стручних и научних радова и добитник плакете Министарства просвјете и културе. Будући је доктор наука из области методике разредне наставе математике.
Ања Кунић истраживач, едукатор и докторант на Јужноданском техничком универзитету у Копенхагену у области алгоритамске архитектуре и грађевине, роботске конструкције са интеграцијом технологија индустрије 4.0 и одрживих животних циклуса материјала.
Сузана Готовац Атлагић докторске студије из области нанотехнологије завршила на Ћиба универзитету у Јапану гдје је добила и ректорову награду са још 6 најпродуктивнијих студената 3. циклуса. Запослена на Природно-математичком факултету у Бањој Луци. Њена важна лична мисија је борба за повратак младих кадрова из наше земље након њиховог школовања у иностранству.
Дијана Јелић, доктор физичкохемијских наука и редовни професор на Природно-математичком факутету. Поље њеног научног истраживања су сустеми за испоруку лијекова и биоматеријали. Магистарске и докторске студије завршила је на Факултету за физичку хемију у Београду, а преданим радом у својој области добила је двије престижне стипендије које су јој омогућиле постдокторска усавршавања у САД-у и Јапану.
Весна Ећим Злојутро, доктор медицинских наука, редовна професорица на Катедри за гинеколигију и акушерство, начелница Клинике за гинекологију и акушерство на УКЦ Републике Српске, кроз свој рад оставила је печат на много људи. Студије медицине, магистарске и докторске студије завршила је на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци, учесник је у значајном броју клиничких истраживања са изузетно великим бројем објављених стручних радова. Такође, она је била први гинеколог у православној амбуланти која ради на волонтерској основи.
Вера Зих, неко ко види срцем, и то није метафора. Едуковала се, а касиније је едуковала и друге у области заштите права мањинских група: дјеце, мадих и жена са инвалидитетом. Жена која се на свом породиљском одсуству припрема за полагање Правосудног испита. Вера Зих се поред пословних и породичних обавеза активно посвећује и Удружењу младих са инвалидитетом ИнфоПарт, које се у сарадњи са Универзитетом у Бањој Луци окреће ка обезбјеђивању приступачнијег окружења за особе са инвалидитетом у области образовања и студентског стандарда, али и других активности.
Снежана Кутлешић Стевић, неко ко је кроз своју специјализацију баромедицине – хипербаричне и подводне медицине унио иновативне методе лијечења у Бањој Луци. Такође, поред Медицинског факултета у Београду, школовала се и на словеначкој клиници Голник. У току пандемије вируса корона одиграла је веома велику улогу у лијечењу болесника са респираторним тегобама. У нашем граду позната је по сарадњи са већим бројем удружења која окупљају особе са инвалидитетом, а модна ревија особа са инвалидитетом „Баш по мјери“ је постала препознатљив и радо виђен догађај.
Лана Лугоња, мастер психологије и докторант на Одсјеку за психологију на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. На основним студијама добила је награду за најбољег студента на студијском програму психологије. Такође, добитница је стипендије за изврсност која се додјељује најбољем кандидату од свих доктораната. Објавила је преко 10 научних радова и добитница је награде „Др Јован Савић“ 2023. године поводом обиљежавања 20 година рада Друштва психолога РС.
Радана Бјелајац тренутно похађа други циклус студија на Технолошком факултету Униврзитета у Бањој Луци, смјер Хемијско инжењерство чијем завршетком ће стећи звање мастер хемијског инжењерства. Користећи своје стручно знање и предности природних сировина, створила је природне производе „Пчелица“ које непрекидно усавршава са циљем да направи производе који помажу људима да ријеше читав спектар здравствених проблема и олакшају себи живот.
Јагода Петровић редовна је професорица на Факултету политичких наука, студијски програм Социјални рад. Реализовала је бројна научна истраживања на тему миграција, социјалног рада у заједници и социјалног укључивања сиромашних, психосоцијалне подршке маргинализованим групама и др…Учествовала је у својству координатора на пројектима које су подржали УНХЦР, Свјетска банка, Свјетски програм за храну… Објавила преко 100 научних радова и десет књига.
Стојана Петровић, доценткиња Правног факултета у Бањој Луци придружиће се дамама на бини. Докторске студје из области грађанскоправних наука завршила је на Правном факултету у Бањој Луци. Прва је жена аутор у области правних наука у Бањој Луци, која је објавила научне радове у престижној свјетској цитатној бази „Веб оф сајенс“. Иако је ово уобичајено у области других наука, у области правних и друштвених наука ово је тежак и изузетан подухват.
Нина Марић, доценткиња докторица медицинских наука која обавља функцију руководиоца Центра за ријетке болести Републике Српске и руководиоца Генетског савјетовалишта. Добитник је „Повеље“ Коморе доктора медицине РС за најбоље резултате постигнуте на студију медицине.
Исидора Граорац, по струци професор српског језика и књижевности, али своје дјеловање окреће, због животних околности, у исттраживање и залагање за тражење рјешења у процесу тражења несталих. Предсједница је Управног одбора Фондације „Визуелни архив српског страдања“.
Ајла Акшамија рођена у Бањалуци са тренутном адресом у Сједињеним Америчким Државама, професорица је на Архитектонском факултету Универзитета у Јути. Руководи истраживачким ентитетом за иновације у архитектонској науци и едукативним програмима. Њена истраживачка експертиза укључује архитектонско-грађевинску науку и одрживост, зграде високих перформанси, нове архитекотнске технологије и иновације у архитектури.
Верица Павлић, постдипломске студије завршава на Медицинском и стоматолошком факултету у Токиу – Универзитет у Јапану. Докоторат је завршила са највишим оцјенама, након чега се враћа у Бања Луку и хвала јој на томе. До данас је објавила преко 40 научних радова у свјетским научним часописима и неколико књига. Прдставник је Републике Српске у Свјетској Стоматолошкој Организацији. Добитница је Еуген Шнајдер награде Америчке ласерске асоцијације, Центра изврсности Токијског Медицинског и стоматолошког Универзитета, награде Велики Печат Коморе доктора стоматологије као и многих других.
Александра Дринић између осталог посједује је постдипломски сертификат археологије са Универзитета у Лестеру у Великој Британији те магистерија из туризма, баштине и развоја са Универзитета у Гласгову. Већ 25 година учествује у напорима развoја туризма БиХ, а била је и члан тима који је представљао БиХ на њеном првом сајму туризма ВеТееМ и креирао њен први авантуристички производ.
Слађана Мишић, магистрица предшколског васпитања носилац Светосавске повеље РС, са титулом Најбољи наставник старе Југославије, добитница награде „Глобал тичер авард“, Њу Делхи, Индија. Аутор је више награђених дидактичких средстава, један од аутора актуелног Програма за предшколоско васпитање и образовање Републике Српске. Такође, члан је и стручног тима за реформу образовања у Републици Српској и радне групе за измјене и допуне закона о предшколоском васпитању и образовању.
Јелена Шкрбић Радић предсједница Удружења особа обољелих од дијабетеса у Републици Српској „ДиабетНо1“. Иако је завршила Економски факултет, свој живот посвећује раду овог удружења и главни је покретач других особа које укључује у рад како би свакодневно помагали једни другима. Њеним залагањем, дошло је до резултата да Фонд здравстевног осигурања Републике Српске од августа 2023. дјеци и омладини обољелим од дијабетеса тип 1 у Републици Српској до 18 година старости обезбјеђује сензоре за континуирано мјерење глукозе. Успјешно је покренула иницијативу широм Српске и сада 12 опшитна/градова суфинансира сензоре младима од 18- 30 година, али и старијима.
Љиљана Зрнић, дипломирани електроинжењер и омиљена професорица у Економској школи. Позната је по свом ангажману у раду са члановима Волонтерске секције већ 15 година и учествује у многобројним хуманитарним акцијама. Њене ученике ћете препознати јер су редовни посјетиоци културних догађаја и фестивала. Својим радом и дјеловањем инспирисала је велики број ученика да и након школовања остану заљубљеници у културу.
Милица Гајић Бојић, докторску дисертацију је одбранила на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду у фебруару ове године. Коаутор је више од десет научних радова у међународним часописима, а добитник је Златне плакете Универзитета у Бањој Луци за постигнут успјех и завршетак студија у року.
Бојана Царић, специјалиста интерне медицине, субспецијалиста ендокринологије, ванредни професор на катедри интерне медицине Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци. Од њене богате биографије издвојили бисмо да је постала докторица због дијабетеса тип 1 и да несебично помаже свим обољелим од ове опаке болести и да је омиљена у тим круговима.
Весна Шипка, мастер тезу „Управљање сеизмичким ризиком за основне и средње школе у Бањој Луци“ одбранила је на Факултету безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци. Једна је од коаутора Сеизмотектонске карте Републике Српске, те аутор преко 13 научних стручних радова из области сеизмологије.
Изабела Марковић, која је свој завршни мастер рад одбранила на тему „Фемицид – родно засновано убиство жена“ на Правном факултету у Бањој Луци. Ово је први научни рад на ову тему који је написан у Босни и Херцеговини који се огледа у давању података који могу допринијети циљу адекватне заштите жена од овог облика родно заснованог насиља.
Подсјећамо, када је ријеч о избору „Најинспиративнија Бањалучанка“ у области науке битно је напоменути да ће суграђани у наредним данима имати прилику да путем друштвених мрежа Града упознају све номиноване кандидаткиње, које ће пренијети Бањалучанкама своје жеље поводом Дана жена.
А која од њих ће понијети титулу „Најинспиративнија Бањалучанка“ у области науке – односно прву међу једнакима изабраће управо саме кандидаткиње међу собом.