-Чудесном језичком магијом Ршумовић успијева да доживљаје и визије преточи у јединствене пјесме које се памте, а карактеристичне детаље у стваралачке сензације највишег ранга. Прозним, а нарочито пјесничким дјелом,  деценијама је најближи духовни сродник бројних генерација читалаца, без обзира на њихову животну доб – наводи се у образложењу жирија, у саставу проф. др Душко Певуља, Јованка Стојчиновић Николић и Предраг Бјелошевић.

Даље се наводи – да је Ршумовић пјесник наглашене комуникативности, а пјесничку ријеч уздигао је до завидних естетских висина. У поезији за дјецу успио је оно што само велемајсторима писане ријечи полази за пером: дидактизам је прожео хуморним доживљајем свијета, зато га читаоци доживљавају не само као писца, већ и као онога који развесељује, забавља и саопштава, понекад и опоре истине о нашем свијету и времену.

Љубивоје Ршумовић, по многима водећи савремени пјесник за дјецу и младе друге половине двадесетог и првих деценија двадесет првог вијека, аутор је богатог и жанровски разноврсног књижевног опуса који чине деведесетак појединачних књига: пјесама, прича, драма и драматизација, те филмских и радио сценарија.

Својим укупним дјелом за дјецу и одрасле Ршумовић се одавно сврстао у сами врх не само савремене, већ српске књижевности уопште, а то потврђују најзначајније додијељене му књижевне награде и признања међу којима издвајамо тек неколико: Награду Змајевих деичјих игара, Бранкове награде, Октобарске награде града Београда, Вукове награде, Душана Радовића, Бранка Ћопића, Мирослава Антића као и награде за књижевност Пуља у Барију и награде УНЕСКО-а за књигу Буквар дечјих права, на свјетском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију.

Свој друштвени ангажман започео је на Радио Београду, а потом на Телевизији Београд, гдје ствара незаборавне емисије Уторак вече – ма шта ми рече, Суботом у два, те Фазоне и форе, едукативну ТВ серију у сто четрдесет двије епизоде и једну од најгледанијих емисија за дјецу у бившој Југославији.

А готово двије деценије на мјесту управника позоришта Бошко Буха из Београда дао је значајан допринос развоју српске позоришне сцене за дјецу и младе, али и огромну личну помоћ убрзаном развоју Дјечијег позоришта Републике Српске у Бањалуци.

Ршумовић је објавио и читав низ значајних пјесама које представљају лирске дијалоге и спону са истакнутим претходницима из српске духовне традиције као нашим заједничким завичајем.

-Наслов једне његове књиге гласи Кућа са окућницом, која поред свега осталог, својом језичком инвенцијом и раскривањем бројних слојева језичког памћења његовог завичаја, представља директну спону са Петром Кочићем, писцем по којем је названа награда којом је овјенчан. Свако онај ко се скућио у језику, који је пробијајући звучни зид властитог језика увећао његове изражајне домашаје, није Кочићев духовни потомак, већ његова најближа својта, медено љето његово. Љубивоје Ршумовић припада тој изабраној породици, и то је само један од бројних разлога који је опредијелио Жири да му додијели овогодишњу „Кочићеву награду“ – закључено је у образложењу жирија.

Према утврђеном програму 56. Кочићевог збора, додјела „Кочићеве награде“ предвиђена је на свечаној академији 28. августа у Банском двору.