Једногласном одлуком жирија књижевник Ђорђо Сладоје добитник је Кочићеве награде за 2023. годину.
Наиме ријеч о једном од најистакнутијих савремених српских лиричара, и према ријечима жирија у саставу: Душко Певуља, Ранко Рисојевић и Предраг Бјелошевић – између Петра Кочића и Ђорђа Сладоја појстоје бројене стваралачке подударности, прије свега по њиховом служењу српском језику и припадништву репрезентативном току српске књижевне традиције.
-Ђорђо Сладоје, једако колико и његов знаменити претходник, књижевност не доживљава као самосврховиту, апартну чињеницу, већ као суштинску посвећеност својој култури и српском народу, проговарајући у својим књигама о његовим величанственим узлетима, али и трагичним удесима и ожиљцима савременог доба – наведено је у образложењу одлуке жирија.
Иначе, Сладоје је аутор замашног и запаженог опуса од шеснаест засебних збирки (појединих и у више издања), те девет књига изабраних пјесама (од којих једна и на руском језику, у избору Андреја Базилевског, Москва 2007).
-Тај и такав опус представља аутора као тренутно најзначајнијег представника стражиловске лирске нити, поету тананог и свестраног осјећања традиције и препознатљиве душевности. На плану опште слике савремене српске поезије, Сладоје је истовремено пјесник најкомплекснијег али и најнепосреднијег лирског израза православне духовности – наведено је у образложењу одлуке жирија Кочићеве награде.
Како су навели, интезитетом осјећања самилости и сапатње његова поезија равна се с пјесништвом Алексе Шантића и Десанке Максимовић, свједочећи и за наше вријеме моћ пјесме да изрази и побуди најтананију емоцију.
– Ненаметљиво, али суверено, Сладоје влада пјесничком формом и најбољим насљеђем модерне лирике, активирајући често префињену иронију и веома карактеристичан, благотворан хумор. У тематско-мотивском погледу, Сладојева поезија је (нарочито од 1992. године) хроника људске патње у злом времену, али и хроника националне патње, туге и пораза, сеоба и смрти, нарочито оних крајишких, прекодринских и косовских – наводи жири у образложењу одлуке.
Наводећи да Сладоје сваком новом књигом успијева да учини по неки квалитативни помак на темељу већ потврђених вриједности, што је случај и са романом у стиховима Модре жилице, који је објавио Центар за српске студије у својој едицији Српски преглед, жири закључује да је Сладојева поезија риједак и драгоцјен спој пјесништва високе културе, племените осјећајности и изразите националне свијести, као израза завјетног памћења упркос времену солипсизма и дезинтеграције.
Књижевник Ђорђо Сладоје рођен је 1954. године у Клињи код Улога,у Горњој Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву.
Осим романа у стиховима Модре жилице и књиге прича Доживљаји лирског торбра, Сладоје је аутор бројних књига пјесама попут: Дневник несанице, Велики пост,Свакодневни уторник, Трепетник, Плач Светог Саве, Петозарни мученици, Далеко је Хиландар, Огледалце српско , Мала васкрсења, Манастирски баштован, Златне олупине, Силазак у самоћу, Певач у магли, Занатски дом и Димни знаци.
Пјесме су му превођене на више страних језика и заступљене у многим антологијама српског пјесништва. У Москви му је, 2007. године, објављена књига изабраних пјесама на руском и српском језику – Привикавање на будућност – коју је приредио Андреј Базилевски.
Добитник је бројних награда попут изузетне Вукове награде, али и Његошеве, Змајеве, Дучићеве, Дисове и Шантићеве награде, награде Жичка хрисовуља и многих других.
Према утврђеном програму 58. Кочићевог збора, додјела „Кочићеве награде“ предвиђена је на свечаној академији 25. августа у Банском двору.