Прије 79 година, наш народ и наша Бања Лука проживљавали су и имали само оно што је један тадашњи државник обећао својим сународницима – крв, зној и сузе. Рат је харао, усташе клале, мајке оплакивале синове, кћерке покривале косе црним марамама. Врбас је хрлио ка Сави црвеној од крви српске нејачи, пострадале у геноциду логора у којем су жртве убијане на 50 различитих начина, логора у коме су брутално и мучки убијане жене, дјеца и новорођенчад.

Овим реченицама свој говор почео је градоначелник Драшко Станивуковић на вечерашњој Свечаној академији, организованој поводом Дана града.

Нагласио је градоначелник и то како су логораши Јасеновца у ово доба прије 79 година сами себе ослободили од овоземаљске голготе, а у Бању Луку су ушли њени ослободиоци.

-Обнову смо заливали знојем и сузама. Порушене светиње у центру нашег града поново смо саградили тек послије два земљотреса и још једног рата, из чијег мрака смо изишли држећи на раменима слободу и наду којој смо дали име Република Српска. У годинама које су услиједиле, град је, напокон спокојан, био спреман да дочека људе који ће му, умјесто крви, зноја и суза, обећати раст, обнову и радост. И дочекао је – нагласио је градоначелник.

Додао је и то како смо се данас сви овдје окупили како бисмо прославили живот, слободу и препород.

-Како бисмо споменули претке и са поносом им поручили да их нисмо ни заборавили ни изневјерили. Да смо успјели да заједничким снагама, уједињени у вјери и љубави, учинимо Бању Луку градом свих и градом за свакога. Градом у који се радо долази и коме се с радошћу враћа. Градом добрих људи, грациозних жена и широкогрудих домаћина. Градом алеја и паркова, нових саобраћајница и кружних токова, нових школа и спортских дворана, нових мостова, водовода и улица, видиковаца и бициклистичких стаза, западном српском престоницом, која је дочекала  да скоро стољеће након изградње Банског двора добије нови културни центар – казао је градоначелник.

Поручио је Станивуковић и то како је данас лијепо бити Бањалучанин.

-Лијепо је бити тулипан који своје симетричне латице пружа ка прољећном сунцу, онај тулипан који је 1974. године узгојио наш суграђанин, Петар Ђурић и који ће се, као посебна сорта под именом „Бања Лука“, отада садити на плантажама тулипана и баштама широм свијета. Свој и посебан, а опет дио једног великог обојеног универзума, тај црвено-жути тулипан јесте наш симбол и њему смо посветили овогодишњу прославу. Цвијет који је некада вриједио колико и дијамант, универзални је амалгам који обједињује и симболизује: буђење, изобиље, напредак и доброчинство, цвијет који се даје као израз дубоке љубови према другом бићу, партнеру, сестри, мајци – казао је градоналекник.

Нагласио је и то како, дубоко укоријењени у прошлости, али окренути ка будућности и окупљени у љубави према нашем граду, данас емитујемо ка читавој васељени радост, сјај и свјетлост које се преливају у бојама аутентичне бањалучке лале.

-Не, нисмо патетични. Само славимо живот и радујемо се због онога што смо урадили за бањалучке породице: због уџбеника, ђачких стипендија и матура, због бесплатних грађевинских дозвола и водоприкључака, парцела за младе брачне парове и бесплатних карата за јавни превоз наших пензионера. Због свега што смо обећали и испунили како би унуци наших бака и дека остали у свом граду, због чега би се студенти враћали да свом завичају подаре знање стечено на страним универзитетима, а наши најстарији суграђани достојаствено живјели своје позне дане – нагласио је градоначелник.

Поновио је још једном како је због тога лијепо данас бити Бањалучанин, како је лијепо је бити онај који зна да наша вриједности није само оно што имамо, већ оно што дајемо и оно што радом стичемо и несебично дијелимо, као што је наша Србија несебично дијелила са Бањом Луком и Републиком Српском и на томе им хвала.

-Бања Лука је пропатила много и немамо илузија да ће будућност бити другачија. Док овдје сједимо и славимо Дан града, над нашим народом се надвија црна сјенка оптужбе за наводну геноцидност; они који фалсификују историју да би цементриали своје хегемонистичке циљеве и релативизовали сопствене злочине, хоће да  дехуманизују нас, Србе, нас, чија је историја непрекинути низ борбе за опстанак, неправде и избјеглиштва. Нас распете у бескрајној и наизмјеничној смјени клања и орања – истакао је градоначелник.

Нагласио је и то како данас опет на нас бацају бомбе и пријете укидањем и уништењем.

-Пред нама је борба, у нама вјера, а око нас  – прољеће, оно прољеће за које је Андрић говорио да је у стању да врати све што смо некад изгубили. И зато одавде свима поручујемо да смо уздигнуте главе, загледани у сунце, као овај тулипан, као природа која се увијек обнавља, као љубав и доброта који су неуништиви. Да ћемо преживјети, да ћемо се опет рађати и обнављати и да ћемо трајати. Лијепо је данас бити Бањалучанин. Данас, а богами и сутра – закључио је Станивуковић у свом говору.