• Масовна процјена непокретности почиње на пилот зони – централном градском подручју, између источног и западног транзита, те овим путем обавјештавамо грађане да ће тимови излазити на терен и упоређивати податке са стварним стањем, те процјењивати и ажурирати регистар – казао је Радојичић.

Тренутно стање, како је навео, јесте да се у Геодетској управи воде земљишне књиге и да су регистри имовине у тој управи, а у Пореској управи су регистри оног што су грађани сами пријављивали – пријавом пореза на непокретности.

– Бања Лука је вишеструко заинтересована за овај пројекат, не само зато што је порез на непокретности наш приход него што нам код много различитих ситуација требају стварни подаци и о власнику, о квадратури, врсти објекта и друго. Кроз овај пројекат, добићемо сређено стање на ширем градском подручје које ће се моћи користити за више различитих намјена, од којих је једна питање пореза на непокретности који је изворни приход Града – закључио је Радојичић.

Из Републичке управе за геодетске и имовинско – правне послове појашњено је да оснивање катастра непокретности као нове евиденције о правима на непокретностима омогућава тачне и ажурне податке.

• Утврђена вриједност некретнине омогућава власницима да на прави начин у пуном обиму располажу са својом некретнином знајући на који начин се подиже или умањује та вриједност у односу на сусједне непокретности – појаснила је она.

Истакла је да апликација, која је уведена у употребу уз помоћ Владе Шведске и пројекта ЦИЛАП, креће са имплементацијом кроз овај пилот пројекат у Бањој Луци.

• Пописом ћемо добити тачан број некретнина, а самим тиме и њихову вриједност која ће градском руководству омогућити да планира будући привредни развој – закључила је Предраговић.

Овај пилот пројекат требало би да буде окончан у наредне двије године, а грађани неће имати трошкова.