Градоначелник Бање Луке Игор Радојичић истакао је да је прошле године у инфраструктуру уложено више од 30 милиона КМ и реализован низ пројеката у саобраћају, комуналној инфраструктури, образовању и другим областима, а да ће и у 2019. години инвестиције иза којих стоји Градска управа достићи тај ниво.
Радојичић је рекао да рад подразумијева стратешке припреме и оперативно рјешавање проблема.
„Промишљајући град као регионални центар, главни град Српске, али и центар трговине, туризма, културе, спорта и разних других грана, усвојили смо стратешке документе који најмање у десетогодишњем периоду дефинишу циљеве развоја града“, нагласио је Радојичић у интервјуу Срни.
Он је подсјетио да је усвојена Стратегија развоја града за наредних десет година, План капиталних инвестиција, Стратегија развоја културе, средњорочни планови за саобраћај и спорт, а у току је израда акционог плана зеленог града.
„То су базни документи који дефинишу у којим правцима треба да радимо у наредним годинама. Наравно, грађани виде и најчешће инсистирају на текућим оперативним проблемима у саобраћају, инфраструктури и другим областима којима смо такође придавали велики значај“, каже Радојичић.
Према његовим ријечима, у првој години мандата апсолутни приоритет је било централно гријање због тога што је пријетила опасност да град, односно око 20.000 потрошача, остану без централног гријања.
„Изградња нове топлане је завршена у рекордном року, за годину дана. Ово је прва сезона у којој `Еко топлане` грију град и ако изузмемо проблеме са топловодном мрежом, која је мјестимичнио стара, ово је прва година у којој немамо проблеме који су постојали у протеклих најмање десет година“, напоменуо је Радојичић.
Говорећи о инфраструктурним пројектима вриједним више од 30 милиона КМ који су реализовани у 2018. години, Радојичић је навео да је урађено много у саобраћају, водоснабдијевању, школским објектима и у другим областима.
„Рађено је на 19 водовода, од `Црног врела` па надаље, 19 школских објеката од којих је највећи пројекат града била реконструкција Техничке школе, са Владом Српске смо радили велике реконструкције основних школа `Вук Караџић`, `Јован Цвијић` и `Десанка Максимовић`, а завршена је спортска дворана у некадашњем `Шопинг центру`“, прецизирао је Радојичић.
Он је додао да су направљени нови мостови у Чесми, Шарговцу и два мања у Драгочају, а у току је изградња новог моста који ће замијенити Зелени мост.
„Претходну годину је обиљежила и изградња кружних раскрсница, спојен је источни транзит, а са републичког нивоа су реализовани капитални пројекти као што је спајање ауто-пута Бањалука-Добој и реконструкција Универзитетског клиничког центра Републике Српске“, истакао је Радојичић.
Одговарајући на питање чиме није задовољан, Радојичић је рекао да постоје три сегмента у којима би волио да су остварени бољи резултати – локална администрација, те имовински односи и јавне набавке који их блокирају са вишег нивоа.
„Увијек постоји одређена инерција администрације која ријетко иницира нешто ново и споро реагује на промјене. Волио бих да има више иницијативе и иновација. Имовински односи су генерално несређени и у сваки посао улазите, а да је у том погледу ситуација несигурна или неријешена. Законодавство у области јавних набавки је толико компликовано и неефикасно да проводимо мјесеце и године у поступцима и онда све касни“, нагласио је Радојичић.
Градоначелник Бање Луке је проблем са јавним набавкама илустровао са два драстична примјера – годину дана су бирали ко ће мјерити загађење ваздуха, а већ годину су у процесу избора пројектанта за урбанистички план и неизвјесно је колико ће то још трајати.
„Жалбени поступци трају бескрајно дуго и уколико `падне` један тендер практично је изгубљена грађевинска сезона. Процедуре су споре, компликоване и у суштини онемогућавају многе резултате“, каже Радојичић.
Анализирајући рад првог прстена администрације, односно начелника одјељења у Градској управи, Радојичић је рекао да би у неким сегментима могло бити боље.
„Ово је коалициона власт, више партија чини коалициону већину и први ниво изабраних лица је предмет коалиционих договора политичких партија. Могли бисмо бити динамичнији и неким секторима“, истакао је Радојичић.
Према његовим ријечима, пошто су у другој половини мандата усвојен је нови правилник о систематизацији који је на снази од 1. јануара ове године.
„Већу реорганизацију Градске управе смо извршили 1. јануара 2017. године када су укинути и основани нека одјељења и организациони облици и тада је 200 до 300 радника премјештано у складу са новом организацијом. Сада смо извршили мања подешавања, али опет ће 50 до 100 људи у наредних мјесец или два бити премјештано унутар администрације“, рекао је Радојичић.
Говорећи о стратешким приоритетима у овој години, он је подвукао да су усвојени стратешки документи, осим урбанистичког плана.
„Било би добро да у овој години успијемо потписати уговор са пројектантом и уђемо у приреме и израду урбанистичког плана, али то зависи од процеса јавних набавки. У оптимистичној варијанти он би могао бити готов до краја идуће године. То је темељни документ који би за Бањалуку много значио у идућих 20 година“, нагласио је Радојичић.
Када је ријеч о оперативним пословима, додао је градоначелник, планирани су многи пројекти у овој и наредној години, а једна од кључних области је водоснабдијевање, које је критично у приградским и сеоским подручјима.
Ове године је планиран наставак водовода „Црно врело“ према три правца – широј зони Бронзаног Мајдана са више села и засеока, правцу Славићка-Радосавска и Горњој и Доњој Пискавици.
„Треба наставити рад и у висинским зонама Чесма 3 и 4 гдје је у току градња великог резервоара и преостаје израда цијеле мреже и водоснабдијевање на Јагарама које потенцијално покрива простор од Карановца, Јагара, преко Бањ брда до врхова Старчевице. Има мањих захвата у Мишином Хану и још неким поткозарским селима, на Мањачи, Бањици и слично“, прецизирао је Радојичић.
Према његовим ријечима, у граду је на неколико локација предвиђена израда канализације, а ријеч је о више локалитета на Лаушу, те на Старчевици, а вјероватно и у Врбањи.
„Када је ријеч о саобраћају, завршићемо нови мост на локацији некадашњег Зеленог моста, у плану је да ове године уђемо у градњу моста у Српским Топлицама који би замијенио постојећи мост са једном траком, а истовремено радимо на новом капиталном пројекту за Бањалуку, а то је мост у Доцу. Жеља нам је да до краја идуће године кренемо са градњом тог моста који би са већ поменута нова два моста значајно растеретио саобраћај и олакшао комуникацију са двије стране Врбаса“, каже Радојичић.
Он је рекао да су потписани уговори за Улицу краља Александра, Шарговачку улицу и наставак реконструкције паркића, а биће изграђено и још неколико кружних раскрсница.
„У току је тендер за кружну раскрсницу код `Сирана` на Лаушу и код Окружног суда, а предложили смо `Путевима Републике Српске` да се ради кружна раскрсница код `Леснине` која би спојила источни и западни транзит“, каже Радојичић.
У току је тендер и за наставак источног транзита, од садашњег краја изнад цркве у Обилићеву до локације Зеленог моста.
„Пред нама је и капитални пројекат повезивања Карађорђеве укице и Улице доктора Јована Рашковића, односно попречна саобраћајница између Лауша и Паприковца. То је такође врло закрчено подручје за саобраћај“, појаснио је Радојичић.
Он додаје да са „Водама Републике Српске“ преговарају о наставку пута у Пријечанима гдје се налази велико клизиште у водозахвату Врбаса.
„Планиран је рад и на неколико школских и вртићких објеката. Планирано је да радимо потпуно нови вртић `Колибри` у Лазареву, реконструкција `Јежеве кућице` и реконструкција постојећег и изградња новог овјекта вртића на Старчевици. Радимо пројекат доградње Техничке школе да бисмо смјестили Грађевинску школу и то је највећи пројекат у средњошколском образовању, а кандидовали смо код Владе Српске три основне школе за пројекат енергетске ефикасности“, напоменуо је Радојичић.
Говорећи о пројектима у области здравог живота и рекреације, Радојичић је најавио изградњу нових трим стаза уз Врбас, двије теретане у природи, фудбалског терена са вјештачком травом иза тржног центра „Делта планет“ и наставак пројекта арборетума у Трапистима.
„Иако је у градском буџету предвиђено нешто више од 15 милиона КМ за инвестиције, вјерујем да ћемо након ребаланса и преговора са Владом и другим институцијама успјети опет ићи ка износу од тридесетак милиона КМ као што је било и прошле године“, истакао је Радојичић.
Коментаришући чињеницу да је Бања Лука аминистративни, образовни, туристички и културни центар, али не и привредни, Радојичић је истакао да се примједбе углавном односе на то што је стара индустрија пропала јер је град некада био индустријски центар са неколико великих система и десетинама хиљада запослених у индустрији.
„У транзицији и рату је све то пропало и ми смо данас административни центар са много услуга, али са врло мало индустрије. Због тога намјеравамо да проширимо Пословну зону `Рамићи` и отворимо нову на локалитету предузећа `Јелшинград`. Ако бисмо успјели да ставимо у функцију велику халу Пословне зоне `Рамићи` имали бисмо комплетирану пословну зону у којој је у овом моменту 16 субјеката“, рекао је Радојичић.
Он каже да је тренутно је у фази градње фабрика која треба да запосли 200 радника, а на овој локацији очекује да би могло да ради барем 17, а вјероватно и 20 индустријских или сродних капацитета са значајним бројем радника.
Радојичић је изразио очекивање да ће ове године понудити инвеститорима нову пословну зону код „Јелшинграда“ за коју је усвојен регулациони план и гдје ће бити приведено намјени око 50.000 метара квадратних земљишта, а за њу већ постоји интересовање инвеститора.
„Не треба занемарити ни остале секторе, јер много градова и земаља живи на услугама. Отварање новог тржног центра `Делта планет` донијеће 2.000 нових радних мјеста, то је једна велика фабрика. То јесте трговина, али отвара се изузетно много радних мјеста и чак сматрам да ће бити проблем пронаћи радну снагу јер у низу сектора имамо озбиљан дефицит радне снаге“, рекао је Радојичић.