Одборници Скупштине Града усвојили су на данашњој сједници Нацрт ребаланса градског буџета у износу од 144,3 милиона КМ, што је увећање за 10,5 милиона КМ у односу на почетни буџет за текућу годину.
-То је резултат домаћинског пословања у прошлој и овој години, тако да имамо на располагању одређени суфицит или друге финансијске радње којима смо обезбиједили додатна средства у буџету – казао је градоначелник Игор Радојичић наглашавајући да у ребалансу није предвиђено додатно кредитно задужење.
Укупан износ суфицита из прошле године за расподјелу је 4,35 милиона КМ, а према Радојичићевим ријечима – расположив нови износ средстава примарно се усмјерава у различите пројекте.
-Оно што планирамо до приједлога ребаланса завршити, јесте да потпуно затворимо финансијску конструкцију за нови мост у Српским топлицама, те наставак реконструкције градске урбане зоне и више система водоснабдијевања укључујући наставак на три крака Црног врела и завршетак Чесме три и четири. Ту су и мањи водоводи у Мишином хану и Зеленом виру, као и канализација у Врбањи – навео је Радојичић.
Поред тога, како је истакао, предвиђена је реконструкција више друштвених домова, за шта је планирано 350.000 КМ, затим завршетак објекта новог дома у Крминама, објекта МЗ и полицијске станице на Лаушу и идуће године вишенамјенског објекта на Петрићевцу.
-Планирана је обнова десетак основних школа, за шта имамо дијелом обезбијеђена средства буџетом и дијелом је планиран трансфер са виших нивоа власти – истакао је Радојичић.
Нацрт ребаланса буџета је упућен у јавну расправу, која ће трајати од 11. до 15. априла и током које ће сви заинтересовани имати прилику да искажу своје приједлоге, примједбе и сугестије на тај документ.
Како је најавио Радојичић, ускоро ће услиједити и рефинансирање око 60.2 милиона КМ преосталог комерцијалног дуга, за шта су „зелено свјетло“ данас дали и одборници.
-У међувремену, тржиште новца је ишло у корист евентуалних корисника у смислу да новца има много и да каматне стопе падају. Зато наша понуда иде да добијемо неутралан или позитиван ефекат у смислу уштеде новца и рата отплате. Приједлог са којим иде јавни позив јесте каматна стопа од 2,9 или нижа што би било одлично ако би успјели добити, у односу на претходни аранжман који је био на 4,4 одсто – појаснио је Радојичић.
Коментаришући данас усвојене допуне одлуке о одређивању радног времена правним лицима и предузетницима који обављају трговинску, занатску и услужну дјелатност на подручју Бање Луке, којим се даје могућност рада трговачким центрима недјељом до 22 часа, казао је да Бања Лука добила највећи регионални шопинг мол и ако хоћемо да будемо конкурентни са центрима у региону, онда је то радно вријеме исто као код њих.
-Бања Лука се уствари налази на клацкалици између свог концептуалног будућег развоја. Да ли смо једна индустријска варош из осамдесетих година или смо оно што је и званично нови статус овог града – главни град Републике Српске и регионални центар. А главни град са собом носи и другачији живот и ритам, другачије цијене, носи и буку и догађаје и другачије радно вријеме – рекао је Радојичић.
Оно што се свјесно или несвјесно брка код ове одлуке, како је истакао – јесте да се одлуком о радном времену тржног центра не регулише радно вријеме радника.
-Радно вријеме радника је прописано Законом о раду и гранским колективним синдикалним уговором. Према томе, ако фабрика ради 16 сати то не значи да и радник толико ради, него он ради осам сати. Ако ради дуже од тога, онда је то питање синдиката, инспекције и послодавца да ли крши друге законе и није питање радног времена – појаснио је Радојичић.
Предсједник Скупштине града Бања Лука Зоран Талић рекао да је битно да ће комплетна разрада ребаланса буџета бити у самим програмима комуналне потрошње и програмима за саобраћај, гдје ће се , како је рекао највише улагати.
Осврћући се на дату могућност трговачким центрима да раде недјељом до 22 часа, казао је да није у надлежности Града да утврђује радно вријеме радника , истичући да је то ствар Закона о раду који је јасно прописао 40 сати седмично и то је ствар синдиката, послодавца и инспекције која то треба да контролише.
-Град само даје могућност да објекат може да ради – рекао је Талић и додао да ће лично тражити да инспекција мора вршити надзор да се ни једног тренутка не крши права радника и да ни једног тренутка не буду злоупотребљена права радника и Закона о раду.
Одборници су на данашњој сједници донијели одлуку и о комуналним таксама према којој ће велики број организација цивилног друштва, као и бројна предузећа бити у повољнијем положају.
Данас је усвојена и одлука о јавним паркиралиштима и гаражама на територији града којом је предвиђено да, осим градских служби, услугу јавних паркинга могу организовати и приватне компаније.
На данашњој сједници усвојена је и одлука о измјенама одлуке о испоруци топлотне енергије, којом се уводе јасне и прецизне процедуре у случају искључења са система даљинског гријања, ако и одлука о закључивању споразума између Бање Луке и Куманова.
Парламент је усвојио и извјештај о реализацији Програма рада Скупштине у прошлој години, као и извештаји о раду за прошлу и програми рада за ову годину: Градске развојне агенције, Центра за социјални рад и Фондације Иновациони центар Бања Лука. План утрошка средстава зза техничко опремање Професионалне територијалне ватрогасне јединице Града Бања Лука у 2019. години такође је подржан на овом 31. засједању, као и више тачака из области просторног планирања.
У прошлој години 30 милиона улагања у капиталне пројекте
Одборници су данас усвојили и извјештај о раду градоначелника и Градске управе у 2018. години. Током презентације урађеног, градоначелник Радојичић је истакао да је у прошлој години било преко 30 милиона марака инвестиција у капиталне пројекте.
-Бања Лука је прошле године добила и стратешке документе, и то стратегију развоја града и, по први пут, стратегију развоја културе. Послије 30 година је спојен Источни транзит, послије четири деценије урадили смо прву спортску дворану, а након десет година завршенаа је фабрику воде Црно врело. Гради се нови мост на локацији Зеленог, урађене су главна саобраћајница кроз Чесму и пут за Пријечане, четири нове кружне раскрснице и бројне друге саобраћајнице – рекао је Радојичић.
Он је нагласио и да је иза нас прва гријна сезона Еко топлане, у коју Град није морао да уложи ниједну додатну марку. Уведен је цјелодневни режим гријања, а према ријечима градоначелника – редовно мјерење квалитета ваздуха показало је да су у односу на ранији период, када се Бања Лука гријала на мазут – драстично смањене емисије штетних честица.
Значајна су била и улагања у побољшање пословног амбијента, а од почетка године у функцији је и једношалтерски систем издавања грађевинских дозвола.
Нису изостала ни улагања у мање водоводне системе, и то рађено је на укупно њих 19, двадесетак школа је обновљено, за најмлађе, уз нова мјеста за игру, обезбијеђен је смјештај у два нова вртића. За рекреативце урађене су три стазе и двије нове теретане у природи.
Сви захтјеви за суфинансирање вантјелесне оплодње су одобрени. Стипендирано је 1.512 ученика и студената. Подржани су и бројни пројекти из културе, туризма, спорта и уопште цивилног сектора.
За све урађено, у Бању Луку су прошле године стигла и значајна признања, од којих издвајамо: Свјетску бронзану награду за иновативан пројекат нове градске топлане, награду за најбржу урбану трансформацију у саобраћају током једне године, награду Уједињених нација за пројекат здравог старења посвећен људима треће животне доби, награду на Салону урбанизма Србије за пројекат арборетума, а понијели смо и титулу Европски град спорта за 2018. годину. Бања Лука је прошле године ушла и у финале такмичења за титулу Европска престонице културе 2024. што је такође значајан успјех.
Априлске награде
Градски парламент донио је данас одлуке о додјели награда и признања поводом 22. априла – Дана града, према којој ће прослављени спортиста Абас Арсланагић и познати књижевник и преводилац Коља Мићевић добити овогодишње највеће градско признање – Кључ града са „Повељом почасни грађанин града Бања Лука“.
„Златни грб Града“ добиће генерални директор компаније М:тел Марко Лопичић за постигнуте врхунске резултате и успјехе у области привреде, исказану хуманост и допринос развоју града; генерални конзул Србије у Бањој Луци Владимир Николић за изузетан допринос у развоју града; дирекотор компнаије „Тропик“ Бојан Рисовић за врхунске резултате и успјехе у области привреде и декан Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Ранко Шкрбић за изузетан допринос у области образовања и науке.
Добитници овогодишње плакете Града, према данас усвојеним одлукама, су: Бисерка Колевска за изузетна остварења у области културе и допринос у развоју позоришне умјетности; Коло српских сестара за изузетно хумана дјела; Хуманитарна организација Лучијано Лама са Сицилије као вид признања за изузетно хумана дјела и рад на развијању културе дијалога; Борис Врховац за изузетно хумана дјела; Јавна установа Дом за дјецу и омладину без родитељског старања „Рада Врањешевић“ за изузетна остварења у области образовања и васпитања и за изузетно хумана дјела; примаријус др Милутин Вучковац као посебан вид признања за изузетна остварења у области медицине, посебно у области доприноса наталитетној политици града; Дуња Симић за изузетна остварења у области културе и умјетности; Зоран Пејашиновић за изузетна остварења у образовању и постигнућа у развоју културе и очувању културног насљеђа и завичајне историје.
„Награда Града Бања Лука младима“, која је и новчана у износу од 1.500 КМ, добиће Радован Ивановић за изузетан допринос у области културе и умјетности и промоцији музичке културе и Немања Ракић за изузетан допринос у области науке и образовања. Традиционално, априлске награде биће уручене на сам Дан града 22. априла, на свечаној академији.
Скупштина је завршила са радом нешто прије 19 часова.