Основни показатељи

Home / Привреда / Основни показатељи

Према резултатима пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године, на подручју града Бање Луке, односно на површини од 1.239 квадратна километра, било је 180.053 становника (М-86.510; Ж-93.543), из чега слиједи да је просјечна густина насељености износила 145,32 становника на квадратни километар. Према истом извору, октобра 2013. године, на подручју града је пописано 65.010 домаћинстава (Ø број чланова домаћинства 2,76) и 87.644 стана.

Републички завод за статистику извршио је процјену броја становника за 2018. годину, према којој је на подручју града Бање Луке 184.257 становника, а тиме је и густина насељености у 2018. години на подручју Бање Луке 148,71 становник на квадратни километар.

Број и структура запослених радника

На основу проведених анкета о радној снази током марта и септембра 2019. године, Републички завод за статистику утврдио је да је у 2019. години на подручју града Бањалуке просјечан број запослених износио 71.584 радника (март 2019. године 70.354 радника и септембар 2019. године 72.814 радника).

Према регистру Пореске управе РС за општине и градове, на дан 31.12.2019. године на подручју Бањалуке било је запослено 73.490 радника (основна дјелатност, сједиште у Бањалуци). Посматрајући према пословним субјектима, у укупном броју запослених на подручју града Бањалуке на крају 2019. године (73.490 радника), 65.107 радника било је запослено код правних лица, а 8.383 радника код самосталних предузетника. При том је укупно било 17.020 активних пословних субјеката (8.861 правно лице и 8.159 предузетничких радњи).

Након разврставања и обраде података из регистра Пореске управе РС, Одјељење за привреду је утврдило да у укупном броју запослених радника у 2019. години (73.490 радника), 59,26% чине запослени у привредним дјелатностима (43.550 радника), а 40,74% запослени у непривредним организацијама, установама и институцијама (29.940 радника). Посматрано према областима привређивања, највећи број радника у 2019. години (десет прворангираних) био је запослен: у области трговине (12.803 радника или 17,42%), у јавној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању (9.031 радник или 12,29%) и у прерађивачкој индустрији 7.672 радника (10,44%), а затим слиједе запослени у здравству и социјалном раду (6.711 радника, односно 9,13%), у области саобраћаја и складиштења 6.005 радника (8,17%), у образовању 5.367 радника (7,30%), у финансијским дјелатностима и осигурању 4.166 радника (5,67%), у стручним, научним и техничким дјелатностима 4.007 радника (5,45%), у дјелатности информација и комуникација 3.588 радника (4,88%) и у области грађевинарства 3.430 радника (4,67%). У осталих девет привредних и непривредних дјелатности било је запослено 10.710 радника, односно 14,58% укупног броја запослених.

Стопа запослености на подручју града Бањалуке у 2019. години износила је 39,9% (однос броја запослених и броја становника, којег је процијенио Републички завод за статистику).

Рачунајући стопу незапослености као однос активне понуде радне снаге и збира незапослених и запослених (административна стопа незапослености), на подручју града Бањалуке забиљежено је смањење стопе незапослености, са 11,3% децембра 2018. године, на 9,1% децембра 2019. године.

Према извјешајима Пореске управе РС, на подручју града Бањалуке пораст запослености настављен је и у 2019. години. У поређењу са стањем запослености на крају 2018. године, број запослених са стањем 31.12.2019. године износио је 73.490 и повећан је у односу на исти извор на крају 2018. године за 1.681 радник или 2,3%.

Oднос броја пензионера и запослених лица илуструје податак да је децембра 2019. године, као претходне три године, на подручју града Бањалуке на сваких десет запослених радника било шест пензионера.

Број запослених у граду

Погледај

Упоредни показатељи запослености

Погледај

Самостално предузетништво

Према јединственом регистру предузетника Градске управе Бањалука, број активних самосталних предузетника на подручју града Бањалуке износио је 31.12.2019. године 4.418, што је 4,3% више, у односу на 31.12.2018. године (4.234), односно више за 184 самостална предузетника. При том је током 2019. године у Одјељењу за привреду издато је 685 одобрења за рад самосталних предузетника, а одјава и гашења самосталних дјелатности 590.

Према шифрама дјелатности, Одјељење за привреду је утврдило да је крајем 2019. године највише било активних трговинских радњи 1.147 (25,96%), угоститељских радњи 843 (19,08%), у области осталих услужних дјелатности 639 (14,46%), у области прерађивачке индустије 399 (9,03%), предузетника у области стручних, научних и техничких дјелатности 383 (8,67%), у области саобраћаја и складиштења 338 (7,65%), у области грађевинарства 235 предузетника (5,32%), у области информација и комуникација 165  предузетника (3,73%), док су с учешћем мањим од 2% пословали предузетници у области административних и помоћних услужних дјелатности (74 предузетника-1,67%), у области умјетности, забаве и рекреације (63 предузетника-1,43%), у области образовања (39 предузетника-0,88%), у области пољопривреде, шумарства и рибарства 37 предузетника  (0,84%), у пословању некретнинама 33 предузетника (0,75%), у финансијским дјелатностима и осигурању 19 предузетника или 0,43%, а по 2 предузетника у здравству и социјалном раду и у производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом и паром, односно с учешћем од по 0,05% укупног броја самосталних предузетника.

Према подацима Пореске управе РС, са стањем 31.12.2019. године, на подручју града Бањалуке било је активно 8.159 предузетничких радњи (у овај број, који публикује Пореска управа РС, укључени су и предузетници, којима одобрења за рад издају републички и други органи), код којих су укупно била запослена 8.383 радника (у предузетничкој дјелатности, укуључујући и послодавца, просјечно је пријављен-запослен 1,03 радник). У односу на извјештај Пореске управе РС за 31.12.2018. године, на крају 2019. године забиљежено је повећање броја предузетничких радњи 1,8%, односно за 148 радњи, док је број запослених у предузетништву на крају 2019. године већи за 100 радника, односно 1,2%, у односу на крај 2018. године.

Самостални предузетници - стање

Погледај

Инвестиције

Према подацима Републичког завода за статистику о реализованим инвестицијама, који се публикују октобра текуће године за претходну годину, у 2018. години на подручју града Бањалуке вриједност реализованих инвестиција износила је 611.621.000 КМ и 0,8% је већа, у односу на 2017. годину (606.618.000 КМ), а учешће инвестиција Бањалуке у укупним инвестицијама Републике Српске у 2018. години износило је 32,5%.

С аспекта карактера изградње, на изградњу нових капацитета односило се 65,5%, на реконструкцију, модернизацију и проширење 26,4%, а на одржавање постојећих капацитета 8,1%. Са становишта техничке структуре, највеће учешће имају инвестиције у машине, опрему и транспортна средства (45,6%) и инвестиције у грађевинске објекте (44,3%), док се на остале инвестиције односило 10,1% вриједности укупних инвестиција у 2018. години.

Посматрајући кретање вриједности инвестиција, реализованих на подручју града Бањалуке у посљедњих пет година, уочава се да је нарочит раст забиљежен у 2016. години (у односу на 2015. годину раст од 26,3%, уз истовремено повећање учешћа вриједности инвестиција града Бањалуке у инвестицијама Републике Српске (у 2015. години од 24,6%, а у 2016. години од 48,3%). Међутим, у 2017. години, у односу на 2016. годину, вриједност инвестиција града Бањалуке смањена је за 24,7%, а њено учешће у инвестицијама Републике Српске у 2017. години износило је 37,6%. Вриједност инвестиција на подручју Бањалуке у 2018. години повећана је 0,8%, у односу на претходну годину, а њено учешће у инвестивијама Републике Српске у 2018. години износило је 32,5%.

Преглед реализованих инвестиција

Погледај

Најзначајније инвестције у периоду 2013-2018. година

Погледај

Тржиште рада

Према подацима Бироа за запошљавање Бањалука, на дан 31.12.2019. године активну понуду радне снаге на подручју града чинило је 7.367 незапослених лица. Према евиденцији Бироа, у периоду јануар-децембар 2019. године просјечан број незапослених лица износио је 8.155, што је мање за 1.938 лица или за 19,2%, у односу на просјечан број незапослених лица у 2018. години (10.093). Током 2019. године, по основу запослења брисано је с евиденције 7.551 лице (500 лица више, него у 2018. години), док је у истом периоду евидентирано новопријављених 4.938 лица, која траже запослење (2.920 лица мање, у односу на 2018. годину).

У структури укупног броја активне понуде радне снаге, незапослених женског пола на крају 2019. године било је 55,5%, а мушког 44,5%. У старосној структури незапослених лица, највеће учешће имају незапослена лица животне доби од 30 до 40 година (24,9%), а затим незапослена лица од 50 до 60 година (24,4%). Незапослени животне доби од 40 до 50 година представљају 21,9% укупног броја незапослених, а лица животне доби до 30 година 20,9%.

Посматрајући квалификациону структуру активне понуде радне снаге, највеће учешће од 33,0% имају незапослена лица техничари средње стручне спреме, а затим слиједе незапослени квалификовани радници с учешћем од 25,6% и лица с високом стручном спремом (180 ECTS) 24,5%.

У односу на стање активне понуде радне снаге на подручју града Бањалуке на истеку 2018. године (9.156 незапослених лица), крајем 2019. године активна понуда радне снаге забиљежила је смањење од 19,5%, односно смањење за 1.789 незапослених лица, у односу на крај 2018. године, што потврђује да је тренд смањења евидентираних незапослених лица настављен и у 2019. години.

Угоститељство и туризам

На подручју града Бањалуке у области угоститељства и туризма пословала су у 2019. години  843 самостална предузетника и 109 предузећa (952 пословна субјекта различитих облика организовања), у којима је био запослен 3.031 радник или 4,1% укупног броја запослених на подручју града. Према статистичком праћењу основне дјелатности, услуге смјештаја на подручју града у 2019. години пружала су 52 објеката (хотели, мотели, хостели, пансиони и преноћишта), која располажу са 1.029 соба и 2.220 лежајева. Међутим, до краја 2019. године на подручју града Бањалуке регистровано је и 250 смјештајних јединица под називом „стан на дан“, чиме су капацитети града за смјештај туриста повећани на 3.500 лежајева.

У 2019. години укупно је остварено 136.696 ноћења или 3,3% више, у односу на број ноћења, остварен у 2018. години (132.283), од чега су 54.418 ноћења домаћих гостију (39,8%) и 82.278 ноћења страних гостију (60,2%). Бањалуку је током 2019. године посјетило укупно 88.113 туриста, којих је било 3,6% више, у односу на 2018. годину, од чега је 35.550 доласка домаћих туриста (43,8%), а 49.563 доласка страних гостију (56,2%). При том је остварен највећи број долазака страних туриста у Бањалуку из Србије, Словеније и Хрватске, што уједно чини око 60% укупних долазака страних туриста у Бањалуку, а затим слиједе туристи из Италије, Аустрије и Њемачке.

 

 

Подаци о радној снази

Погледај

Плате и пензије

Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна нето плата запослених на подручју града Бањалуке у 2019. години износила је 1.024 КМ (у 2018. години 981 КМ), док је просјечна мјесечна нето плата на нивоу Републике Српске у 2019. години износила 906 КМ.

У односу на просјечно исплаћену нето плату у 2018. години (857 КМ), просјечна нето плата запослених у Републици Српској у 2019. години износила је 906 КМ и номинално је већа 5,7% (реално већа 5,3%). Запослени у области финансијских дјелатности и дјелатности осигурања остварили су највећу просјечну нето плату у 2019. години (1.409 КМ), већу од просјека на нивоу Републике Српске за 503 КМ, док су најниже просјечне мјесечне нето зараде у 2019. години остварене у области грађевинарства (630 КМ), у области умјетности, забаве и рекреације (638 КМ) и угоститељства и хотелијерства (645 КМ).

Просјечна мјесечна бруто плата запослених на подручју града Бањалуке у 2019. години износила је 1.611 КМ, а на нивоу Републике Српске 1.407 КМ.

На крају 2019. године на подручју града Бањалуке било је 40.549 пензионера, а просјечна исплаћена пензија за децембар 2019. године износила је 420,88 КМ. На нивоу Републике Српске 267.479 пензионера остварило је просјечан износ пензије за децембар 2019. године у износу од 381,31 КМ.

Просјечне мјесечне бруто и нето плате

Погледај

Резултати процеса приватизације бањалучких предузећа

Према резултатима процеса приватизације државног капитала у предузећима, које публикује Инвестиционо-развојна банка РС, у оквиру 185 бањалучких предузећа, за која је утврђен метод готовинске продаје државног капитала, у протеклих 18 година приватизована су укупно 134 предузећа (72,43% укупног броја бањалучких предузећа предвиђених за приватизацију).

Приход остварен продајом државног капитала 134 бањалучка предузећа износи 1.373.677.195,93 КМ. У посљедњих шест година резултати приватизације садржани су у приходу од продаје акција 9 бањалучких предузећа, чијим се акцијама трговало на Бањалучкој берзи у редовном берзанском пословању или путем аукција.

Сагледавањем прегледа неприватизованих предузећа из базе ИРБ РС, утврђено је да су у регистру ИРБ РС 22 неприватизована бањалучка предузећа, од којих је:

-Одлуком Владе Републике Српске од 30.11.2017. године, 18 предузећа одређено предузећима од стратешког значаја за Републику Српску, чији државни капитал до даљњег неће бити предмет приватизације, а на наведеној листи је 8 предузећа, чије је сједиште у Бањалуци („Индустријске плантаже“ а.д., „Аеродроми Републике Српске“ а.д., Предузеће за поштански саобраћај Републике Српске“ а.д., ЈП „Путеви Републике Српске“ д.о.о., ЈП „Ауто-путеви Републике Српске“ д.о.о., „Лутрија Републике Српске“ а.д., „Вереринарско-сточарски центар“ а.д. и „Космос“ а.д.),

-Планом приватизације ИРБ РС за 2018. годину, са стањем 31.05.2020. године, понуђена су на продају бањалучка предузећа: „Космос“ а.д. (100,0% државног капитала-стратешко) и „Крајинапетрол“ а.д. (42,27% државног капитала-берза),

-пет неприватизованих бањалучких предузећа је под дугогодишњим стечајем, а над једним је окончан поступак ликвидације.

Резултати приватизације

Погледај

Табеларни прегледи резултата приватизације

Погледај

Прерађивачка индустрија је и даље један од носилаца привредног развоја, али с двоструко мањим учешћем у структури привреде, него прије три деценије. Стратешка опредјељења су да прерађивачка индустрија постане кључни сегмент за креирање нових радних мјеста и постизање динамичнијег привредног раста, уз замах производних активности намијењених извозу. Фиксни капитал производних капацитета у прерађивачкој индустрији знатно је нижи, у односу на „тешку“ индустрију металског типа, а радна снага је јефтинија те је с аспекта услова инвестирања атрактивнија за стране улагаче. Међутим, знатно веће учешће оствариле су друге привредне гране као: трговина, саобраћај и складиштење, информације и комуникације, грађевинарство, финансијско-техничке и пословне услуге и пољопривреда, које постају носиоци привредног развоја.

Прегледи кретања

Демографска слика

Погледај

Спољнотрговинска размјена

Погледај

Основни финансијски показатељи

Погледај

Основни економски показатељи

Погледај

Ажурирано: 02. јун 2020. године