Основни показатељи

Home / Привреда / Основни показатељи

Према резултатима пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године, на подручју града Бање Луке, односно на површини од 1.239 квадратна километра, било је 180.053 становника (М-86.510; Ж-93.543), из чега слиједи да је просјечна густина насељености износила 145,32 становника на квадратни километар. Према истом извору, октобра 2013. године, на подручју града је пописано 65.010 домаћинстава (Ø број чланова домаћинства 2,76) и 87.644 стана. Републички завод за статистику извршио је процјену броја становинка за 2017. годину, према којој је на на подручју града Бање Луке 183.557 становника, а тиме је и густина насељености у 2017. години на подручју Бање Луке 148,15 становника на квадратни километар.

Број и структура запослених радника

На основу проведених анкета о радној снази током марта и септембра 2018. године, Републички завод за статистику утврдио је да је у 2018. години на подручју града Бањалуке просјечан број запослених износио 69.800 радника (март 2018. године 69.375 радника и септембар 2018. године 70.225 радника).

Према регистру Пореске управе РС за општине и градове, на дан 31.12.2018. године на подручју Бањалуке било је запослено 71.809 радника (основна дјелатност, сједиште у Бањалуци). Посматрајући према пословним субјектима, у укупном броју запослених на подручју града Бањалуке на крају 2018. године (71.809 радника), 63.526 радника било је запослено код правних лица, а 8.283 радника код самосталних предузетника. При том је укупно било 16.304 активна пословна субјекта (8.293 правна лица и 8.011 предузетника).

Након разврставања и обраде података из регистра Пореске управе РС, Одјељење за привреду је утврдило да у укупном броју запослених радника у 2018. години (71.809 радника), 60,51% чине запослени у привредним дјелатностима (43.452 радника), а 39,49% запослени у непривредним организацијама, установама и институцијама (28.357 радника). Посматрано према областима привређивања, највећи број радника у 2018. години (десет прворангираних) био је запослен: у области трговине (12.838 радника или 17,88%), у јавној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању (8.785 радника или 12,24%) и у прерађивачкој индустрији 7.423 радника (10,34%), а затим слиједе запослени у здравству и социјалном раду (6.445 радника, односно 8,98%), у области саобраћаја и складиштења 6.234 радника (8,68%), у образовању 5.554 радника (7,73%), у финансијским дјелатностима и осигурању 4.302 радника (5,99%), у стручним, научним и техничким дјелатностима 3.536 радника (4,92%), у дјелатности информација и комуникација 3.361 радник (4,68%) и у области угоститељства и хотелијерства 3.280 радника (4,57%). У осталих девет привредних и непривредних дјелатности било је запослено 10.051 радник, односно 14,00% укупног броја запослених.

Стопа запослености на подручју града Бањалуке у 2018. години износила је 39,1% (однос броја запослених и броја становника, којег је процијенио Републички завод за статистику).

Рачунајући стопу незапослености као однос активне понуде радне снаге и збира незапослених и запослених (административна стопа незапослености), на подручју града Бањалуке забиљежено је смањење стопе незапослености, са 14,3% децембра 2017. године на 11,3% децембра 2018. године.

Према извјешајима Пореске управе РС, на подручју града Бањалуке пораст запослености настављен је и у 2018. години. У поређењу са стањем запослености на крају 2017. године, број запослених са стањем 31.12.2018. године износио је 71.809 и повећан је у односу на исти извор на крају 2017. године за 3.572 радника или 5,2%.

Oднос броја пензионера и запослених лица илуструје податак да је децембра 2018. године, као  и 2017. и 2016. године, на подручју града Бањалуке на сваких десет запослених радника било шест пензионера.

Број запослених у граду

Погледај

Упоредни показатељи запослености

Погледај

Самостално предузетништво

Према регистру Одјељења за привреду, број активних самосталних предузетника на подручју града Бањалуке износио је 31.12.2018. године 4.234, што је 1,0% више, у односу на 31.12.2017. године (4.192), односно више за 42 самостална предузетника. При том је током 2018. године у Одјељењу за привреду издато је 580 одобрења за рад самосталних предузетника, а одјава и гашења самосталних дјелатности 538.

Према шифрама дјелатности, Одјељење за привреду је утврдило да је крајем 2018. године највише било активних трговинских радњи 1.174 (27,73%), угоститељских радњи 858 (20,26%), у области осталих услужних дјелатности 610 (14,41%), у области прерађивачке индустије 380 (8,97%), предузетника у области стручних, научних и техничких дјелатности 354 (8,36%), у области саобраћаја и складиштења 324 (7,65%), у области грађевинарства 193 предузетника (4,56%), у области информација и комуникација 99 предузетника (2,34%), док су с учешћем мањим од 2% пословали предузетници у области административних и помоћних услужних дјелатности (67 предузетника-1,58%), у области умјетности, забаве и рекреације (60 предузетника-1,42%), у области образовања (35 предузетника-0,83%), у области пољопривреде, шумарства и рибарства 31 предузетник (0,73%), у пословању некретнинама 30 предузетника (0,71%), у финансијским дјелатностима 17 предузетника или 0,40% и у здравству 2 предузетника или 0,05% укупног броја самосталних предузетника.

Према подацима Пореске управе РС, са стањем 31.12.2018. године, на подручју града Бањалуке било је регистровано 8.011 самосталних предузетника (у овај број, који публикује Пореска управа РС, укључени су и предузетници, којима одобрења за рад издају републички и други органи), код којих је укупно било запослено 8.283 радника (у предузетничкој дјелатности, укуључујући и послодавца, просјечно је пријављен-запослен 1,03 радник). У односу на извјештај Пореске управе РС за 31.12.2017. године, на крају 2018. године забиљежено је повећање броја самосталних предузетника 0,9%, односно за 74 предузетника, док је број запослених у предузетништву на крају 2018. године мањи за 415 радника, односно мањи 4,8%, у односу на крај 2017. године.

Самостални предузетници - стање

Погледај

Инвестиције

Према подацима Републичког завода за статистику о реализованим инвестицијама, који се публикују октобра текуће године за претходну годину, у 2017. години на подручју града Бањалуке вриједност реализованих инвестиција износила је 410.648.000 КМ и за 24,6% је мања, у односу на 2016. годину (544.804.000 КМ).

С аспекта карактера изградње, на изградњу нових капацитета односило се 68,1%, на реконструкцију, модернизацију и проширење 23,1%, а на одржавање постојећих капацитета 8,8%. Са становишта техничке структуре, највеће учешће имају инвестиције у у машине, опрему и транспортна средства (48,0%) и инвестиције у грађевинске објекте (36,1%), док се на остале инвестиције односило 15,9% вриједности укупних инвестиција у 2017. години.

Посматрајући кретање вриједности инвестиција, реализованих на подручју града Бањалуке у периоду од 2011. до 2017. године, уочава се да је нарочит раст забиљежен у 2013. години, у односу на 2012. годину (29,2%), док је у 2014. години, у односу на 2013. годину забиљежено смањење вриједности инвестиција од 44,7%. Сходно томе, у 2014. години знатно је смањено и учешће вриједности инвестиција града Бањалуке у инвестицијама Републике Српске (са 41,8% у 2013. години на 17,9% у 2014. години). Поновно повећање вриједности инвестиција забиљежено је у 2015. години од 12,7%, у односу на 2014. годину, као и 2016. године, у односу на претходну, од 35,4%, уз истовремено повећање учешћа вриједности инвестиција града Бањалуке у инвестицијама Републике Српске (у 2015. години од 24,6%, а у 2016. години од 32,6%). Међутим, у 2017. години, у односу на 2016. годину, вриједност инвестиција града Бањалуке смањена је за 24,6%, а њено учешће у инвестицијама Републике Српске у 2017. години износило је 25,5%.

Преглед реализованих инвестиција

Погледај

Најзначајније инвестције у периоду 2013-2018. година

Погледај

Тржиште рада

Према подацима Бироа за запошљавање Бањалука, на дан 31.12.2018. године активну понуду радне снаге на подручју града чинило је 9.156 незапослених лица. Према евиденцији Бироа, у периоду јануар-децембар 2018. године просјечан број незапослених лица износио је 10.093, што је мање за 2.948 лица или за 22,6%, у односу на просјечан број незапослених лица у 2017. години (13.041). Током 2018. године, по основу запослења брисано је с евиденције Бироа за запошљавање Бањалука 7.051 незапослено лице (466 лица више, него у 2017. години), док је у истом периоду евидентирано новопријављених 7.858 лица, која траже запослење (396 лица више, у односу на 2017. годину).

У структури укупног броја активне понуде радне снаге на дан 31.12.2018. године, незапослених женског пола на крају 2018. године било је 56,0%, а мушког пола 44,0%. У старосној структури незапослених лица, 59,6% чине незапослени животне доби од 30 до 55 година. Посматрајући квалификациону структуру активне понуде радне снаге на дан 31.12.2018. године, највеће учешће од 33,3% имају незапослена лица техничари средње стручне спреме, а затим слиједе незапослени квалификовани радници с учешћем од 27,1% и незапослени ВСС (180 и 240 ECTS) 22,4%.

У односу на стање активне понуде радне снаге на подручју града Бањалуке на истеку 2017. године (11.378 незапослених лица), крајем 2018. године активна понуда радне снаге (9.156 незапослених лица) биљежи смањење од 19,5%, односно за 2.222 незапослена лица, што потврђује да је тренд смањења евидентираних незапослених лица настављен и у 2018. години.

Угоститељство и туризам

На подручју града Бањалуке у области угоститељства и туризма пословало је у 2018. години 858 самосталних предузетника и 106 предузећa (964 пословна субјекта различитих облика организовања), у којима је било запослено 3.280 радника или 4,57% укупног броја запослених на подручју града. Услуге смјештаја на подручју града у 2018. години пружало је 50 објеката (хотели, мотели, хостели, пансиони и преноћишта), који располажу са 911 соба и 1.920 лежајева.

У 2018. години укупно је остварено 132.283 ноћења или 2,7% више, у односу на број ноћења, остварен у 2017. години (128.791), од чега су 53.795 ноћења домаћих гостију (40,67%) и 78.488 ноћења страних гостију (59,33%). Бањалуку је током 2018. године посјетило укупно 85.060 туриста, којих је 1,1% више, у односу на 2017. годину, од чега је 37.504 доласка домаћих туриста (44,1%), а 47.556 долазака страних гостију (55,9%).

Искориштеност смјештајних капацитета у 2018. години износила је у Бањалуци 19,14% (у Републици Српској 23,8%), а просјечно задржавање туриста у Бањалуци у 2018. години било је 1,55 дана (домаћих туриста 1,4 дана, а страних туриста 1,6 дана). При том је остварен највећи број долазака страних туриста у Бањалуку из Србије, Словеније и Хрватске, што уједно чини око 60% укупних долазака страних туриста у Бањалуку.

Подаци о радној снази

Погледај

Плате и пензије

Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна нето плата запослених на подручју града Бањалуке у 2018. години износила је 981 КМ (у 2017. години 958 КМ), док је просјечна мјесечна нето плата на нивоу Републике Српске у 2018. години износила 857 КМ.

Просјечна нето плата запослених у Републици Српској у 2018. години износила је 857 КМ и већа је, у односу на просјечно исплаћену нето плату у 2017. години (831 КМ), номинално за 3,1%, а реално за 1,9%, Запослени у области финансијских дјелатности и дјелатности осигурања остварили су највећу просјечну нето плату у 2018. години (1.369 КМ), већу од просјека на нивоу Републике Српске за 512 КМ, док су најниже просјечне мјесечне нето зараде у 2018. години остварене у области угоститељства и хотелијерства (575 КМ) и грађевинарства (580 КМ).

Просјечна мјесечна бруто плата запослених на подручју града Бањалуке у 2018. години износила је 1.574 КМ, а на нивоу Републике Српске 1.358 КМ.

На крају 2018. године на подручју града Бањалуке било је 40.143 пензионера, а просјечна исплаћена пензија за децембар 2018. године износила је 391,65 КМ. На нивоу Републике Српске 263.952 пензионера остварила су просјечан износ пензије за децембар 2018. године у износу од 366,46 КМ.

Просјечне мјесечне бруто и нето плате

Погледај

Резултати процеса приватизације бањалучких предузећа

Према резултатима процеса приватизације државног капитала у предузећима, које публикује Инвестиционо-развојна банка РС, у оквиру 185 бањалучких предузећа, за која је утврђен метод готовинске продаје државног капитала, у протеклих 18 година приватизована су укупно 134 предузећа (72,43% укупног броја бањалучких предузећа предвиђених за приватизацију).

Приход остварен продајом државног капитала 134 бањалучка предузећа износи 1.373.677.195,93 КМ. У посљедњих шест година резултати приватизације садржани су у приходу од продаје акција 9 бањалучких предузећа, чијим се акцијама трговало на Бањалучкој берзи у редовном берзанском пословању или путем аукција.

Сагледавањем прегледа неприватизованих предузећа из базе ИРБ РС, утврђено је да су у регистру ИРБ РС 22 неприватизована бањалучка предузећа, од којих је:

-Одлуком Владе Републике Српске од 30.11.2017. године, 18 предузећа одређено предузећима од стратешког значаја за Републику Српску, чији државни капитал до даљњег неће бити предмет приватизације, а на наведеној листи је 8 предузећа, чије је сједиште у Бањалуци („Индустријске плантаже“ а.д., „Аеродроми Републике Српске“ а.д., Предузеће за поштански саобраћај Републике Српске“ а.д., ЈП „Путеви Републике Српске“ д.о.о., ЈП „Ауто-путеви Републике Српске“ д.о.о., „Лутрија Републике Српске“ а.д., „Вереринарско-сточарски центар“ а.д. и „Космос“ а.д.),

-Планом приватизације ИРБ РС за 2018. годину, са стањем 31.10.2018. године, понуђена су на продају бањалучка предузећа: „Космос“ а.д. (100,0% државног капитала-стратешко) и „Крајинапетрол“ а.д. (42,27% државног капитала-берза),

-пет неприватизованих бањалучких предузећа је под дугогодишњим стечајем, а над једним је окончан поступак ликвидације.

Резултати приватизације

Погледај

Табеларни прегледи резултата приватизације

Погледај

Прерађивачка индустрија је и даље један од носилаца привредног развоја, али с двоструко мањим учешћем у структури привреде, него прије три деценије. Прерађивачка индустрија треба да постане кључни сегмент за креирање нових радних мјеста и постизање динамичнијег привредног раста, уз замах производних активности намијењених извозу. Фиксни капитал производних капацитета у прерађивачкој индустрији знатно је нижи, у односу на „тешку“ индустрију металског типа, а радна снага је јефтинија те је с аспекта услова инвестирања атрактивнија за стране улагаче. Међутим, знатно веће учешће оствариле су друге привредне гране као: трговина, саобраћај и складиштење, информације и комуникације, грађевинарство, финансијско-техничке и пословне услуге и пољопривреда, које постају носиоци привредног развоја.

Прегледи кретања

Демографска слика

Погледај

Спољнотрговинска размјена

Погледај

Основни финансијски показатељи

Погледај

Основни економски показатељи

Погледај

Ажурирано: фебруар 2019. године