Основни показатељи

Home / Привреда / Основни показатељи

Према резултатима пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године, на подручју града Бање Луке, односно на површини од 1.239 квадратна километра, било је 180.053 становника (М-86.510; Ж-93.543), из чега слиједи да је просјечна густина насељености износила 145,32 становника на квадратни километар. Према истом извору, октобра 2013. године, на подручју града је пописано 65.010 домаћинстава (Ø број чланова домаћинства 2,76) и 87.644 стана.

 

Број и структура запослених радника

На територији града Бање Луке је у 2021. години било укупно 74.672 запослених што је за 3% више у односу на 2020. годину у којој је дошло до стагнације раста што је највећим дјелом проузроковано поремаћајем пословног амбијента који је изазвала пандемија корона вируса.

Сличан тренд је и код запослености у области привреде гдје је у 2020. години дошло до пада броја запослених у односу на 2019. годину. Међутим подаци из 2021. године су охрабрујући јер је број запослених повећан за апсолутних 1.961 радника односно остварен је раст од 4% у односу на 2020. годину.

Са аспекта учешћа запослених у привреди у укупном броју запослених на територији града Бање Луке, оно у просјеку износи око 71%.

Ако подацима о броју запослених у привреди додамо процјену броја самосталних предузетника (под претпоставком да у свакој активној предузетничкој радњи ради по један запослени), броз запослених у привреди се за 2021. годину повећава на 58.412 запослених, што представља охрабрујући проценат од 83% од укупног броја запослених на територији Града.

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у граду највећи број запослених по дјелатностима је у области трговине, области прерађивачке индустрије, у области здравствене заштите и социјалног рада у оквиру које је највише регистрованих стоматолошких ординација.

На нивоу Републике Српске највећи број запослених је у области прерађивачке индустрије, трговине и јавне управе.

Такође треба нагласити да је запосленост у области:

  • информација и комуникација (услужне дјелатности које се односе на информационе технологије и рачунаре, рачунарско програмирање, издавања софтвера, дјелатности жичане телекомуникације, интернетски портали, емитовање радио и телевизијског програма, агенције за рекламу и пропаганду и сл.),
  • области финансијских дјелатности и осигурања ( посредовање у пословима са хартијама од вриједности и робним уговорима, дјелатност управљања фондовима, дјелатности финансијских холдинг друштава, дјелатност заступника и посредника у осигурању, и сл.) те
  • области стручних, научних и техничких дјелатности (савјетовање које се односи на пословање и остало управљање, рачуноводствене, књиговодствене и ревизорске дјелатности, инжењерске дјелатности и са њима повезано техничко савјетовање и сл),

рангирана на седмо, осмо и девето мјесто ранг листе запослености по дјелатности, за разлику од републичког нивоа гдје наведене дјелатности нису садржане у првих десет дјелатности по броју запослених. Овај податак потврђује да је град  препознат као главни административни, привредни, информационо-технолошки, финансијски и образовни центар Републике Српске.

Стопа запослености као однос броја запослених и броја становника, на подручју Града на крају 2021. године износила је 40,3% што је за 1% више у односу на 2020. годину.

Према подацима Завода за запошљавање РС у 2021. години је евидентираних незапослених, као активне понуде радне снаге, било 6.326 што је за 25% или апсолутно за 2.124 незапослених мање него у 2020. години.

Стопа незапослености као однос активне понуде радне снаге и збира незапослених и запослених, на подручју Града на крају 2021. године је износила 7,8% односно забиљежено је смањење стопе незапослености, за 2,6% у односу на 2020. годину.

У Граду број пензионера не одступа много из године у годину, а у 2021. је износио 40.961.

Однос између броја пензионера и броја запослених указује на забрињавајући податак, а то је да је  у просјеку 55 пензионера распоређено на 100 запослених.

Ако овоме додамо демографске податке о природном прираштају у Граду у смислу да је у 2020. години природни прираштај, као разлика између рођених и умрлих, је био негативан и износио је -411, а у 2021. је додатно негативно порастао готово за 100% тј. износио на -811, јасно је структура становништва није охрабрујућа.

Број запослених у граду

Погледај

Упоредни показатељи запослености

Погледај

Самостално предузетништво

Према јединственом регистру предузетника Градске управе, број активних предузетничких радњи на подручју Града је на дан 31.12.2021. године износио 4.875 што је за 9,0% или за 405 предузетничких радњи више односу на 31.12.2020. године.

Према структури дјелатности у 2021. години, активних самосталних предузетника највише је пословало у дјелатности трговине на велико и мало, поправак моторних возила 23,1%, дјелатности пружања смјештаја, припреме и послужења хране, хотелијерство и угоститељство 17%, остале услужне дјелатности 13% и дјелатности стручних, научних и техничких дјелатности 11%.

Такође треба нагласити да се у 2021. години значајно повећао број новорегистрованих предузетничких радњи у односу на 2020. годину.

Тако, у 2020. години радње је регистровало 599 предузетника док је у 2021. број новорегистрованих радњи порастао на 881 што је повећање за 47%.

Највеће апсолутно повећање броја новорегистрованих радњи је остварено у области информација и комуникација (131 радња) и стручних, научних и техничких дјелатности (95 радњи)  које доминирају и у структури дјелатности. Охрабрујућа је и чињеница да нето повећање броја активних новорегистрованих самосталних предузетника расте односно да се повећава позитивна разлика између новорегистрованих и одјављених самосталних предузетника у току календарске године.

Тако, нето повећање броја новорегистрованих самосталних предузетника је у 2020. години износило 161, а у 2021. је износило 398 што је за 247% или за 237 самосталних предузетничких радњи више него у 2020. години.

Самостални предузетници - стање

Погледај

Остварене инвестиције

Погледај

Инвестиције

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске о реализованим инвестицијама према дјелатности инвеститора који су регистровани на територији Града  у 2021. години дошло је до смањења инвестиционих активности. Вриједност укупних инвестиција износила је 828.548.000 КМ и за 18% је мања у односу на 2020. годину.

Овај тренд је забиљежен и на нивоу Републике Српске гдје је такође дошло до пада инвестиционих активности за 7% у односу на 2020. годину. Такође, учешће инвестиција према дјелатности инвеститора који су регистровани на територији Града у укупним инвестицијама Републике Српске у 2021. години  је такође опало у односу на 2020. годину и износило је 45% што је за 6% мање у односу на 2020. годину.

Што се тиче нових инвестицијоних улагања која су реализована искључиво у Граду, показатељи су позитивни јер је евидентиран раст нових инвестиционих улагања у 2021. години за 4,9%  у односу на 2020. годину.

Тако, према карактеру изградње, у 2021. години највише инвестиција је било у изградњу нових капацитета (51,1%), затим у реконструкцију, модернизацију, доградњу и проширење (40,2%) те у одржавање нивоа постојећих капацитета (8,6%) за разлику од 2020. године у којој су доминантна била улагања у реконструкцију, модернизацију, доградњу и проширење (54,7%).

Према техничкој структури инвестиција, и у 2020. и у 2021. години доминирају улагања у грађевинске објекте. Тако, у 2021. години у грађевинске објекте уложено је 52,2% од укупних инвестиција, у машине, опрему и транспортна средства 37,3% те у остала стална средства 10,5%.

Преглед реализованих инвестиција

Погледај

Тржиште рада

Према подацима Завода за запошљавање РС- филијала Бања Лука, на дан 31.12.2022. године просјечан број незапослених лица износио је 5.338, од којих су жене 2.724 или 51,03%.

Током 2022. године, по основу запослења брисано је с евиденције 3.525 лица, док је у истом периоду евидентирано новопријављених 4.998 лица, која траже запослење. Поредећи просјечан број незапослених у 2022. години у односу на 2021. годину када је активна понуда радне снаге износила 8.523 лица на подручју града Бањалука дошло је до смањења незапослених лица за 11,59 %, одосно за 988 лица.

У структури укупног броја активне понуде радне снаге, незапослених женског пола на крају 2022. године било је 51%, а мушког 49%.

Посматрајући квалификациону структуру активне понуде радне снаге, највеће учешће од 33% имају незапослена лица техничари средње стручне спреме, а затим слиједе незапослени квалификовани радници с учешћем од 27% и лица с високом стручном спремом (240 ECTS) 16%.

У старосној структури незапослених лица, највеће учешће имају незапослена лица животне доби од 50 до 65 година (42%).

Подаци о радној снази

Погледај

Плате и пензије

Према подацима Републичког завода за статистику РС, просјечна нето плата запослених на подручју Града у 2021. години износила је 1.139 КМ  што је за 5% више од просјечне нето плате исплаћене у 2020. години. У односу на просјечну нето плату исплаћену на нивоу Републике Српске, у Граду Бања Лука иста је у 2021. години била већа за 13%.

И на нивоу Републике Српске и на нивоу Града Бање Луке евидентан је континуиран раст који прати стопу инфлације на годишњем нивоу.

Према подацима Фонда ПИО, на крају 2021. године на нивоу Републике Српске, било је 272.585 пензионера, а просјечна исплаћена пензија за децембар 2021. године је износила 414,25 КМ.

На територији Града било је 40.961 пензионера, што чини 15% укупних пензионера у Републици Српској, а просјечна исплаћена пензија за децембар 2021. године износила је 444,51 КМ што је за 7% више у односу на просјек Републике Српске.

Просјечне мјесечне бруто и нето плате

Погледај

Угоститељство и туризам

Према статистичким подацима, у Бањој Луци је, у 2021. години, евидентирано 55.628 долазака или 74,88% више долазака него у 2020. години када је остварено 31.809 доласка. У истом периоду је остварено 86.294 ноћења што чини 76,38% више ноћења него у 2020. години када је остварено 48.924 ноћења. Од укупног броја долазака, 26.974 или 48,49% су били домаћи, а 28.654 или 51,51% су били страни гости. Код броја ноћења, евидентна је још мања процентуална разлика између домаћих и страних туриста у односу на број долазака. Страни гости су у 2021. години остварили 49.148 ноћења или 56,95%, у односу на 37.146 или 43,05% ноћења домаћих гостију. Бања Лука је учествовала са 18,85% у укупним доласцима оствареним у Републици Српској и са 11,53% ноћења, што је чини првом дестинацијом у Републици Српској по броју долазака и трећој по оствареним ноћењима (иза Теслића и Пала, традиционалних стационарних дестинација).

Највећи број долазака страних туриста, за 2021. годину, забиљежен је из сљедећих земаља: Србије (37,36%), Словеније (12,99%) и Хрватске (9,77%) што заједно чини 60,12% долазака страних туриста у Бању Луку и близу предпандемијског процента. Иако је прије пандемије удио гостију из земаља региона био велики у односу на укупан број страних гостију (59,1% у 2019. години), током пандемије удио регионалних гостију је био још већи с обзиром на ограничење путовања, закључавање појединих земаља ван региона и одређених регионалних олакшаних кретања (65% у 2020. години).

Очекујемо да ће у 2022. години учешће регионалних гостију у укупној структури бити мање у корист гостију из других европских земаља, с обзиром на побољшану епидемиолошку ситуацију и бољу приступачност дестинације путем јефтиних авио-линија.

У туристичкој понуди града, број лежаја је повећан са 1.897 лежаја у 2020. години, на 2.053 лежаја у 2021. години. Разлог повећања броја лежаја у 2021. години је нешто боља епидемиолошка ситуација у односу на 2020. годину као и отварање нових смјештајних капацитета. Треба имати у виду да смјештајне јединице у објектима приватног смјештаја у апартманима и собама за изнајмљивање и кућама за одмор нису у систему Завода за статистику Републике Српске. Претпоставка је да ови регистровани смјештајни капацитети, на подручју Града Бања Лука, располажу са додатних 450 лежајева. Смјештајни капацитети Бање Луке тренутно чине око 18,83% (10.902) од укупног броја лежајева евидентираних у Републици Српској.

Бања Лука је, у 2021. години, остварила 42 ноћења по једном кревету, те је искоришћеност смјештајних капацитета у Бањој Луци износила свега 11,51%, а у РС 18,8%. Просјечно задржавање туриста у Бањој Луци, у 2021. години, је било 1,55 дана (домаћих туриста 1,37 и страних туриста 1,71 дана). Такође, смјештајни капацитети типа апартмана, соба за изнајмљивање и сеоских домаћинстава нису дио статистичког система па с тога нисмо у могућности сагледати обим промета у овом сегмету понуде који је мање страдао.

 Број долазака на подручју територије Града Бања Лука по мјесецима

МЈЕСЕЦ ДОЛАСЦИ – 2020 ДОЛАСЦИ – 2021 Инд.

20/21

Домаћи Страни Укупно Домаћи Страни Укупно Д С У
Јануар 2.094 2.956 5.050 1.400 1.105 2.505 67 37 50
Фебруар 2.909 2.922 5.831 1.972 1.111 3.083 67 37 52
Март 848 796 1.644 1.685 1.284 2.969 137 116 127
Април 18 2 20 1.488 1.243 2.731 8267 62150 13655
Мај 290 59 349 2.432 2.000 4.432 839 3390 1270
Јун 1.538 860 2.398 2.148 2.476 4.624 140 288 193
Јул 1.388 729 2.117 1.982 2.845 4.827 143 390 228
Август 1.380 921 2.301 1,852 3.479 5.331 134 378 232
Септембар 2.088 1.209 3.297 2.963 3.655 6.618 142 302 201
Октобар 2.054 1.212 3.266 2.760 3.544 6.304 134 292 193
Новембар 1.296 813 2.109 2.775 2.760 5.535 214 339 262
Децембар 1.761 861 2.622 3.517 3.152 6.669 200 366 254
УКУПНО 17.664 13.340 31.004 26.974 28.654 55.628 130 186 175

Број ноћења на подручју територије Града Бања Лука по мјесецима

МЈЕСЕЦ НОЋЕЊА – 2020 НОЋЕЊА – 2021 Инд.

20/21

Домаћи Страни Укупно Домаћи Страни Укупно Д С У
Јануар 2.820 4.767 7.587 2.018 2.925 4.943 72 61 65
Фебруар 4.177 5.221 9.398 2.616 1.993 4.609 62 37 48
Март 1.147 1.406 2.553 2.176 2.596 4.772 137 130 133
Април 22 6 28 2.059 2.115 4.174 9359 35250 14907
Мај 451 200 651 3.574 3.308 6.882 792 1654 1057
Јун 2.191 1.372 3.563 3.208 4.169 7.377 146 304 207
Јул 2.163 1.269 3.432 2.880 4.631 7.511 133 365 219
Август 1.913 1.649 3.562 2.446 5.721 8.167 128 347 229
Септембар 2.910 1.996 4.906 4.115 6.152 10.267 141 308 209
Октобар 2.810 1.834 4.644 3.644 5.887 9.531 130 321 205
Новембар 1.789 1.407 3.196 3.825 4.392 8.217 214 312 257
Децембар 2.476 1.733 4.209 4.585 5.259 9.844 185 303 234
УКУПНО 24.869 22.860 47.729 37.146 49.148 86.294 146 209 176

Извор (табела 2 и 3): Републички завод за статистику РС

Из табела 1 и 2 је уочљиво да туристички промет у 2021. години био у порасту у складу са блажим епидемиолошким мјерама у односу на 2020. годину изузев прва два мјесеца када су прије пандемије, у 2020. години, забиљежени максимуми туристичког промета. Такође, забиљежен је већи туристички промет у другој половини године тј. у периоду јесен-зима у складу са блажим епидемиолошким мјерама и релаксацијом путовања. Тако је највише долазака забиљежено у децембру, а најмање у јануару док је највише ноћења остварено у септембру а најмање у априлу.  Бања Лука прије пандемије није имала изражену сезоналност у доласцима и ноћењима посјетилаца што је добро за сваку дестинацију.

Услуге смјештаја на подручју града Бања Лука пружају хотели, мотели, хостели, преноћишта, собе за изнајмљивање и сеоска домаћинства смјештајног типа са укупно 2.053 регистрованих лежајева (2021)[1].

По потреби, за вријеме школских распуста и викенда, користе се смјештајни капацитети Средњошколског дома, Дома „Рада Врањешевић“, касарне Козара и Центра „Заштити ме“ са око 700 лежајева.

Измјеном Закона о угоститељству и Закона о туризму олакшан је процес регистрације објеката приватног смјештаја у апартманима и собама за изнајмљивање и кућама за одмор. До краја 2021. године, кроз АПИФ, укупно су регистрована 247 апартмана, собa за изнајмљивање, кућa за одмор и објекта за пружање услуга на селу. Само са ЈУ Туристичком организацијом града Бања Лука уговор је склопио 15 власника апартмана у 2021. години, а у 2020. години 20.

Број регистрованих субјеката у АПИФ-у према врстама смјештајних објеката

Врста објекта Укупан број регистрованих Број регистрованих у 2021. години
Апартман 209 29
Кућа за одмор 13 1
Соба за изнајмљивање 12 1
Објекат за пружање угоститељских услуга на селу 13 4
Укупно 247 35

Извор: АПИФ

Све је већи број регистрованих смјештајних капацитета у приватним апартманима и собама у којима се нуди око 600 кревета. Тренутно је у Бањој Луци регистровано 16 хостела који су све мање тражени с обзиром на све више капацитета типа апартмана. Хостели и апартмани су најтраженији вид смјештаја од стране индивидуалних туриста који посјећују Бању Луку. Бањолучки хостели, углавном, нуде квалитетан смјештај, са слабије развијеним додатним садржајима и услугама. Изражена је и потреба за ауто-кампом, у складу са свјетским стандардима, с обзиром да је авантуристички туризам на подручју града већ афирмисан у европским оквирима (рафтинг и сл.). Једини регистровани камп на територији града Бања Лука је камп „Врбас“ на подручју МЗ Рекавице. Камп у Крупи на Врбасу задовољава већину услова, али још увијек није регистрован.

[1] Укупни број регистрованих лежаја се не односи на објекте типа апартмани, собе за изнајљивање, куће за одмор и објекти за пружање услуга на селу.

Прегледи кретања

Демографска слика

Погледај

Спољнотрговинска размјена

Погледај

Основни финансијски показатељи

Погледај

Основни економски показатељи

Погледај

Ажурирано: фебруар – септембар 2023. године