Животна средина

Home / Грађани / Животна средина

Локални еколошки акциони план

Локални еколошки акциони план (2022. - 2027.г.)

Погледај

Локални еколошки акциони план (2016. - 2021.г.)

Погледај

Извјештај

Погледај

Град Бања Лука наставља тенденцију заштите животне средине на свом подручју, као и тенденцију увођења нових активности из ове области. На основу члана 39. Закона о локалној самоуправи („Сл. Гласник РС“, БР. 97/16,36/19 и 61/21) и члана 38. Статута Града Бања Лука („Сл. Гласник Града БЛ“ бр. 14/18 и 9/19), Скупштина Града је на 23. сједници  одржаној 24.8.2023. године усвојила нови Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) за град Бању Луку, и то за период 2022-2027. година. План садржи 11 области којима се предлажу мјере и активности за побољшање стања животне средине, а на основу детаљне анализе стања.

Подизање нових дрвореда, донаторска садња, редован обилазак Комисије за сјечу дрвећа на градским површинама у циљу ревитализације и сигурности,  њега старих дрвореда и блоковског зеленила, све су ово активности којима поспјешујемо слику Бања Луке као зеленог града. Редовно прољетно и јесење орезивање стабала и подизање крошања, санитарна сјеча стабала, уређење паркова и излетишта, садња и њега цвијетњака, узимљавање ружа, њега жбунастих формација, редовно кошење и низ других активности су на програму сваке године. Увођење новине тзв. „сади па гради“ модела, гдје је инвеститор који гради колективни стамбено пословни објекат, колективни стамбени објекат или пословни објекат површине веће од 1000 м², дужан  да обезбиједи садњу једног дрвета на сваких 500 м² пројектоване бруто површине такођер доприноси слици зелене Бања Луке.

Редован одвоз отпада, одвоз кабастог отпада грајфером, ручно чишћење и прикупљање, рад велике и мале чистилице, прање, уклањање депонија су редовне активности на пословима хигијене. Од 2024. године крећемо и са постављањем великих контејнера по насељима, гдје ће грађани три дана у мјесецу имати на располагању контејнер за кабасти отпад. Надамо се још чистијем и љепшем граду. Такођер, посебну пажњу у наредном периоду посвећујемо уређењу контејнерских мјеста као и набавци нових подземних и надземних контејнера који ће осим функционалности имати и естетику.

Акција „Чисто лице града“ већ је постала традиција. Половином марта заједно са нашим суграђанима крећемо у детаљно „поспремање“ читавог града,сваке седмице једно насеље,а посљедњи дан у седмици је резервисан за дружење са мјештанима.

Праћење аерозагађења је и даље један од главних сегмената животне средине који пратимо,а увођењем низа промјена у различитим областима идемо у правцу побољшања квалитета ваздуха. И наравно, са циљем унапређења животне средине очекује нас још низ новина и активности…

Сваке године, 22. септембра – Град обиљежава „Дан без аутомобила“, када се обуставом саобраћаја на неколико часова у граду скреће пажња грађанима да кориштење аутомобила сведу на најмању могућу мјеру. Мјерењем аерозагађења када је саобраћај активан и када је заустављен, добијамо јасне резултате као и поруку: чистији ваздух у сатима без аутомобила!

Подаци о квалитету ваздуха (дневни)

Дневни подаци о аерозагађењу на овој страници су доступи у периоду трајања гријне сезоне. И даље их можете пратити на линку ОВДЈЕ.

 

 

 

 

 

 

 

 

Подизањем свијести грађана о избору енергента за ложење настојаће се, између осталог, поправити слика квалитета ваздуха у зимским мјесецима. С том намјером урађен је промотивни видео спот, којим се жели упозорити грађане да правилан избор енергента за грејну сезону утиче на квалитет ваздуха у граду, и да је могуће постићи и чист ваздух и топле домове.

Бука се и даље мјери сваки мјесец на пет локација у граду, и то: насеље Борик – раскрсница ул. Гавре Вучковић и Војводе Радомира Путника; насеље Обилићево – ул. Цара Лазара и Булевар војводе Степе Степановића; Кружни ток- раскрсница ул. Крајишких бригада, Карађорђеве и Булевара цара Душана; Раскрсница на Булевару – ул. Краља Петра Првог Карађорђевића и Булевар цара Душана; насеље Росуље-раскрсница ул. Крајишких бригада и Триве Амелице, такође је урађена мапа буке на локацији Хирургија.

Зеленило и паркови

Бања Лука је позната као град зеленила – има 22.000 стабала дрвећа засађених у алејама, парковима и насељима, које је у обавези да одржава Град. Ту је и 150 хектара травњака, 40 километара зелене ограде, 31.000 комада украсног грмља и 5.000 комада ружа, те велики број сезонског цвијећа.

Због проблема пропадања старих дврореда, Завод за заштиту културног, историјског и природног наслеђа Републике Српске израдио је Студију анализа здравственог стања стабала са мјерама санације.

Планом санације дрвореда предвиђено је да се уклоне сува и стабла лошег здравственог стања, уради детаљна стручна резидба крошања свих стабала, да се санирају резови и оштећења од ломова и других механичких оштећења, затим припреми редовна хемијска заштита свих стабала, попуна дрвореда појединачно или у низовима, формирање нових низова дрвореда, уградња система за залијевање, прихрањивање, провјетравање и монтажу вертикалних штитника. Примјењујући препоруке из Студије, унесене су и нове врсте: кугласте форме јасена, јавор, јапанске трешње и других врста, а по препоруци стручњака, готово да је напуштена садња кестена, каталпе и неких врста јавора.

Данас се зелене површине одржавају према урађеном програму одржавања за сваку годину, којим је предвиђено да се травњаци у парковима и у ужем дијелу града косе седам до 15 пута годишње, зелене траке уз саобраћајнице најмање четири до седам пута годишње, а травњаци у насељима два до четири пута.
Осим кошње, врши се и реконструкција, дјелимична или потпуна, уништених травњака. Редовно орезивање живе ограде и грмља подразумијева најмање два пута годишње орезивање и занављање оштећених мјеста. Годишње се засади око 2.000 стабала.

Два најзначајнија парка у граду су парк „Петар Кочић“ и парк „Младен Стојановић“.

Водотокови

Главни водоток Бање Луке је Врбас. Са својом карактеристичном бојом и пејзажима које ствара на свом путу од Зец планине до ријеке Саве, једна од најљепших ријека у Босни и Херцеговини. Дијели град на два дијела. На подручју града у Врбас се улијевају притоке: Врбања, Сутурлија, Црквена, Швракава, Рекавица, и др.
Јужно од Бање Луке, Врбас је створио фантастичан кањон у којем се налази низ природних ријеткости. Брзаци, слапови, букови, плаже, околне стијене, те богатство биљног и животињског свијета чине овај предио посебним.

Врбас карактеришу ријетке и племените врсте рибе из породице салмонида, као што су поточна пастрмка, липљен и младица, што говори о изузетно квалитетној води и специфичности рибљег фонда. Врбас је ријека на којој се одржавају многе манифестације и спортска такмичења. Посебну атракцију представљају спортови на води за које ова ријека пружа изврсне услове. Специфичност ове ријеке представља и чамац дајак који је добио име по мотки која служи за гурање чамца.
Посљедних неколико година далеко више је посвећена пажња на уређењу и одржавању водотока на подручју града, посебно ријеке Врбас, њених притока, те већег броја регулисаних и нерегулисаних потока. Да би Врбас сачувао своју љепоту и чистоћу током цијеле године редовно се врше одређене активности на уређењу са посебним акцентом у љетном периоду да би обале и корито ријеке биле безбједније за купање, шетање, разне облике рекреације, а посебно и за одређивање разних манифестације.

Рјeшењем о заштити комплекса „Универзитетски град“, број 15.04-960-39/11, од 16.05.2012. године, комплекс „Универзитетски град“ у Бањој Луци је стављен под заштиту као заштићено подручје за управљање ресурсима. Законски основ за доношење овог документа био је садржан у члану 36. Став 3. Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“, број 50/02, 34/08, 59/08, 113/08).

Усаглашавањем са новим Законом о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“ број 20/14), комплекс „Универзитетски град“ је Одлуком Скупштине града Бања Лука проглашен заштићеним подручјем са одрживим коришћењем природних ресурса – категорија VI – oбјекти обликоване природе, под називом Споменик праковске архитектуре „Универзитетски град“. Ову одлуку донијела је Скупштина града Бања Лука на 5. сједници одржаној 26.12. и 27.12.2016. године и објавила у Службеном гласнику града Бања Лука број 39/16. Документа просторног уређења и други развојни планови и програми који обухватају ово заштићено подручје усаглашавају се са одредбама ове одлуке. Законски основ за доношење овога документа садржан је у члановима 76. и 77. Зaкона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“ број 20/14).

Споменик парковске архитектуре „Универзитетски град“ стављен је под заштиту у сврху очувања дендрофлоре, орнитофауне, објеката култутрно-историјског насљеђа, успостављања ботаничке баште и арборетума и обављања научних и наставних активности.

Заштићено подручје Споменик парковске архитектуре „Универзитетски град“ налази се на територији града Бањалука, у насељу Борик, Мјесна заједница Борик II. Обухвата катастарску честицу: К.Ч. 1623, К.О. Бања Лука 6, укупне површине 273 817 m2. Парк је смјештен у бањалучкој котлини, на лијевој обали ријеке Врбас, тј. између 44°46′ 20.1“ и 44°46′ 39.1“ сјеверне географске ширине и 17°12′ 26.3“ и 17°12′ 57.5“ источне географске дужине.

Спомеником парковске архитектуре „Универзитетски град“ управља Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци.

План управљања спомеником парковске архитектуре ″Универзитетски град″

Погледај

Извјештај о спровођењу мјера управљања у заштићеном подручју Споменик парковске архитектуре „Универзитетски град“ за 2022. годину

Погледај

Сагласност на План ресорног министарства

Погледај

Инвентаризација и евалуација биљних, животињских, шумских и водних генетичких ресурса на подручју Града Бања Лука-фаза I

Информација

Погледај

Брошура

Погледај

Пано

Погледај