Животна средина

Home / Грађани / Животна средина

Град Бања Лука наставља тенденцију заштите животне средине на свом подручју, као и тенденцију увођења нових активности из ове области. На 41. сједници Скупштине Града одржаној 29.12.2015. године усвојен је нови Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) за град Бању Луку, и то за период 2016-2021. година. Значај израде ЛЕАП-а манифестује се кроз омогућавање дефинисанијег и дјелотворнијег управљања у области животне средине у локалној заједници. Нови шестогодишњи план је обрадио 12 области дајући смјернице за напредак јединице локалне самоуправе са различитих аспеката заштите животне средине.

Заштита природе на подручју града је сегмент животне средине којим смо се више почели бавити у протеклом периоду. Скупштина града Бања Лука је на 5. сједници одржаној 26. и 27.12.2016. године усвојила Локални план заштите природе за град Бања Луку. Овај план обухвата стање и обиљежја природе на подручју града, природне ресурсе, факторе угрожавања, заштићена подручја, очување биолошке, геолошке и пејзажне разноврсности, заштићена природна добра, еколошки значајна подручја, еколошке коридоре и мреже, а садржи и акционе плнове за планирање и организацију заштите природе. Циљеви израде овог плана су јачање капацитета система заштите природе на нивоу локалне заједнице, повећање ефикасности заштите природе и заштите животне средине, смањење притисака на природу  и подстицање одрживог кориштења природних добара, те повећање знања и доступност података о природи и природним вриједностима на подручју града. И даље ће се наставити са мјерењем аероалергеног полена, па ће на интернет страници Града бити у функцији „поленски семафор“, путем којег ће грађани моћи пратити аеропалинолошки извјештај, као и прогнозе за концентрације 23 врсте трава у периоду од марта до октобра.

Скупштина Града је на 5. сједници одржаној 26. и 27.12.2016. године донијела Одлуку о проглашењу заштићеног подручја са одрживим кориштењем природних ресурса-категорија VI – објекти обликоване природе, под називом Споменик парковске архитектуре „Универзитетски град“.

Сваке године, 22. септембра – Град обиљежава „Дан без аутомобила“, када се обуставом саобраћаја на неколико часова у граду скреће пажња грађанима да кориштење аутомобила сведу на најмању могућу мјеру. Мјерењем аерозагађења када је саобраћај активан и када је заустављен, добијамо јасне резултате као и поруку: чистији ваздух у сатима без аутомобила!

И даље се у континуитету прате аерозагађење и бука на подручју града. Покретне еколошке лабораторије за мјерење аерозагађења налазе се на три локације у граду, и то: Центар-код Поште, насеље Борик-код „Топлане“ и насеље Паприковац-код „Електропреноса“. Измјерене вриједности концентрација сумпор-диоксида, угљен-моноксида, азотних оксида, олова, бензена, приземног озона, арсена, кадмија, никла, бензо(а)пирена и лебдећих честица на св три локације већим дијелом године припадају првој категорији квалитета ваздуха. Прва категорија, према Закону о заштити ваздуха, подразумијева ваздух који је чист или незнатно загађен, односно ваздух у којем нису прекорачене граничне вриједности нивоа ни за једну загађујућу материју. Дугогодишњим праћењем раста и пада концентрација загађивача у ваздуху дошло се до спознаје да је гријна сезона период када је лошији квалитет ваздуха.

Подизањем свијести грађана о избору енергента за ложење настојаће се, између осталог, поправити слика квалитета ваздуха у зимским мјесецима. С том намјером урађен је промотивни видео спот, којим се жели упозорити грађане да правилан избор енергента за грејну сезону утиче на квалитет ваздуха у граду, и да је могуће постићи и чист ваздух и топле домове.

Бука се и даље мјери сваки мјесец на пет локација у граду, и то: насеље Борик – раскрсница ул. Гавре Вучковић и Војводе Радомира Путника; насеље Обилићево – ул. Цара Лазара и Булевар војводе Степе Степановића; Кружни ток- раскрсница ул. Крајишких бригада, Карађорђеве и Булевара цара Душана; Раскрсница на Булевару – ул. Краља Петра Првог Карађорђевића и Булевар цара Душана; насеље Росуље-раскрсница ул. Крајишких бригада и Триве Амелице, такође је урађена мапа буке на локацији Хирургија.

Зеленило и паркови

Бања Лука је позната као град зеленила – има 22.000 стабала дрвећа засађених у алејама, парковима и насељима, које је у обавези да одржава Град. Ту је и 150 хектара травњака, 40 километара зелене ограде, 31.000 комада украсног грмља и 5.000 комада ружа, те велики број сезонског цвијећа.

Због проблема пропадања старих дврореда узрокованих загађењем и физиким оштећењем, Завод за заштиту културног, историјског и природног наслеђа Републике Српске израдио је Студију анализа здравственог стања стабала са мјерама санације.

Планом санације дрвореда предвиђено је да се уклоне сува и стабла лошег здравственог стања, уради детаљна стручна резидба крошања свих стабала, да се санирају резови и оштећења од ломова и других механичких оштећења, затим припреми редовна хемијска заштита свих стабала, попуна дрвореда појединачно или у низовима, формирање нових низова дрвореда, уградња система за залијевање, прихрањивање, провјетравање и монтажу вертикалних штитника. Примјењујући препоруке из Студије, унесене су и нове врсте: кугласте форме јасена, јавор, јапанске трешње и других врста, а по препоруци стручњака, готово да је напуштена садња кестена, каталпе и неких врста јавора.

Данас се зелене површине одржавају према урађеном програму одржавања за сваку годину, којим је предвиђено да се травњаци у парковима и у ужем дијелу града косе седам до 15 пута годишње, зелене траке уз саобраћајнице најмање четири до седам пута годишње, а травњаци у насељима два до четири пута.
Осим кошње, врши се и реконструкција, дјелимична или потпуна, уништених травњака. Редовно орезивање живе ограде и грмља подразумијева најмање два пута годишње орезивање и занављање оштећених мјеста. Годишње се засади око 2.000 стабала.

Два најзначајнија парка у граду су парк „Петар Кочић“ и парк „Младен Стојановић“.

Водотокови

Главни водоток Бање Луке је Врбас. Са својом карактеристичном бојом и пејзажима које ствара на свом путу од Зец планине до ријеке Саве, једна од најљепших ријека у Босни и Херцеговини. Дијели град на два дијела. На подручју града у Врбас се улијевају притоке: Врбања, Сутурлија, Црквена, Швракава, Рекавица, и др.
Јужно од Бање Луке, Врбас је створио фантастичан кањон у којем се налази низ природних ријеткости. Брзаци, слапови, букови, плаже, околне стијене, те богатство биљног и животињског свијета чине овај предио посебним.

Врбас карактеришу ријетке и племените врсте рибе из породице салмонида, као што су поточна пастрмка, липљен и младица, што говори о изузетно квалитетној води и специфичности рибљег фонда. Врбас је ријека на којој се одржавају многе манифестације и спортска такмичења. Посебну атракцију представљају спортови на води за које ова ријека пружа изврсне услове. Специфичност ове ријеке представља и чамац дајак који је добио име по мотки која служи за гурање чамца.
Посљедних неколико година далеко више је посвећена пажња на уређењу и одржавању водотока на подручју града, посебно ријеке Врбас, њених притока, те већег броја регулисаних и нерегулисаних потока. Да би Врбас сачувао своју љепоту и чистоћу током цијеле године редовно се врше одређене активности на уређењу са посебним акцентом у љетном периоду да би обале и корито ријеке биле безбједније за купање, шетање, разне облике рекреације, а посебно и за одређивање разних манифестације.

Локални еколошки акциони план

План

Погледај

Извјештај

Погледај

Подаци о квалитету ваздуха