У Банском двору данас је одржана стручна регионална конференција под називом „Енергетска сувереност – Бања Лука као регионални центар“ на којој је представљен пројекат „Еко топлане“ и начин рјешавања вишедеценијског проблема гријања у Бањој Луци.
У име Града Бања Лука, на панелу конференције је говорио замјеник градоначелника Срђан Амиџић. Он је нагласио да Бања Лука може бити поносна на пројекат „Еко топлана“ и да ће грађани уживати бројне погодности.
– Прва погодност се тиче екологије, а друга је енергетска сувереност односно чињеница да се на свјетском тржишту мијењају цијене енергента, да то на нас неће утицати, јер као енергент користимо домаћу дрвну сјечку. Најважнији аспект је финансијски, јер је у протеклих 11 година, Град Бања Лука издвојио 120 милиона марака за набавку енергента односно овај износ је утрошен да гријање у Бањој Луци не би стало. Визија градоначелника Радојичића је била да ријешимо велики градски комунални проблем и да гријање више не буде проблем већ једноставно питање комфора – навео је Амиџић у свом излагању.
Јоже Торкар из словеначког Петрола, казао је да је план ЕУ да 50 одсто енергије у системима даљиснког гријања у Европи буде произведено из обновљивих извора, а да ће у Бањој Луци око 85 одсто топлотне енергије бити произведено из обновљивог извора односно биомасе.
Директор предузећа „Еко топлане Бања Лука“ Борко Торбица, казао је да је у изузетно кратком времену од осам мјесеци осмишљен и спороведен пројекат изградње нове топлане на биомасу у Бањој Луци, те да је приступ пројекту био на високом нивоу у техничком, правном и логистичком смислу. Он је нагласио да је на овај начин Бања Лука уцртана на европску мапу градова који користе савремене технологије.
Данашњој конференцији су присуствовали премијери Српске и Србије Жељка Цвијановић и Ана Брнабић, градоначелник Бање Луке Игор Радојичић, предсједник Скупштине града Зоран Талић, министри влада РС и Србије, те начелници општина и градоначелници градова из БиХ и региона.
Обраћање званичника
Градоначелник Игор Радојичић, у свом обраћању, нагласио је да је Бања Лука у пројекат изградње нове топлане ушла прије свега због бриге о својим грађанима.
– Нисмо могли да дозволимо да 20.000 домаћинстава сваке зиме стријепи да ли ће имати гријање, а са друге стране, они који не користе даљинско гријање да својим новцем финансирају сталне губитке које је производила Топлана. За наш град ово је један важан корак у новој фази развоја Бање Луке. То је корак у сегменту који подразумијева паметни, зелени и град са повољним пословним окружењем. Надам се да смо кроз ово партнерство у изградњи нове топлане увјерили ширу пословну заједницу да овдје имају поузданог партнера и да су сви добро дошли. Ми смо прва локална заједница у БиХ којој је ЕБРД директно пласирала средства без додатних гаранција, вјерујући у наш пројекат којим смо дугорочно ријешили проблем даљинског гријања – рекао је Радојичић.
Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, рекла је да је данашња конференција круна успјешног процеса од великог значаја за Бању Луку и Републику Српску.
– У рекордно кратком времену смо завршили важан градски и републички пројекат. Мобилисали смо све наше институције на републичком и локалном нивоу да се укључе у пројекат – нагласила је Цвијановић и подсјетила да је гријање у Бањој Луци у прошлости била права ноћна мора за све.
Српска премијерка Ана Брнабић, истакла је да је од великог значаја то што је за овај пројекат употребљена домаћа технологија и да он показује да имамо домаће фирме које могу да се такмиче са најбољим иностраним фирмама.
– Имамо фирме из Републике Српске које раде у Србији и запошљавају значајан број људи. То су фирме које могу да направе иновативна рјешења и понуде нову технологију. Ово је сигнал и за све остале привреднике да успоставимо још бољу и чвршћу сарадњу у свим областима – рекла је Ана Брнабић.
Захвалнице
Градоначелник Игор Радојичић уручио је захвалнице заслужнима за релаизацију овог пројекта, док је министарка Сребренка Голић званично уручила употребну дозволу предузећу „Еко топлане Бања Лука“. Захвалнице су уручене: Жељки Цвијановић, предсједници Владе Републике Српске; Сребренки Голић, министарки за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске; Секи Кузмановић, директорици Електрокрајине; Петру Ђокићу, министру индустрије енергетике и рударства РС; Ристи Марићу, генералном директору ЈП “Шуме РС”; Лазару Ђукићу, директору компаније Котлоремонт Краљево; Душану Торбици, предсједнику управе Елнос групе; Јану Брауну, директору Европске банке за обнову и развој у Босни и Херцеговини; Томажу Берлочнику, предсједнику управе Петрола Словенија и Александру Кесићу, директору Сбербанк Бања Лука.
