Градски архитекта: Кроз изградњу Меморијала шарговачким ђацима даћемо трајни облик болу који не смије утихнути

Простор Меморијалног парка који обликујемо у Шарговцу није само архитектонски задатак, већ мјесто колективног памћења и моралне одговорности.

Поручила је ово градски архитекта Валентина Савић-Мандић, истакавши да кроз културу сјећања чувамо истину од заборава, дајемо трајни облик болу који не смије утихнути и осигуравамо да имена и судбине 52 шарговачка ђака страдала у усташком покољу 7. фебруара 1942. године остану трајно уписани у идентитет заједнице – као опомена и као завјет да се такво зло никада и нигдје више не понови.

Градски архитекта је истакла да ове године обиљежавамо 84. годишњицу страдања 52 шарговачка ђака, те да је градска администрација предузела и конкретне кораке како овај свирепи злочин никада не би био заборављен.

-Крајем прошле године спроведен је и Међународни општи јавни конкурс за израду идејно-архитектонског рјешења Меморијала посвећеног шарговачким ђацима. Према квалитету понуђених рјешења додијељене су прва и друга награда. Такође два рјешења су откупљена, а додијељено је и једно неновчано признање – Похвала за квалитет идејног рјешења и ниво израде детаља – рекла је она.

Осврнувши се на пристигле конкурсне радове, Савић-Мандић је нагласила да побједничко рјешење остварује изузетну равнотежу између архитектонског урбанистичког и пејзажног рјешења, обједињује функционални симболички и емоционални доживљај, те посједује потенцијал да постане снажно мјесто колективног памћења.

-Првонаграђени рад ауторског тима којег чине Никола Дмитровић, Борјана Малчић Савић, Слободан Попадић, Срђан Павловић и Дамјан Кривошија. издваја се снажном архитектонско просторном нарацијом, у којој архитектура превазилази улогу форме и постаје активан медији сјећања – каже градски архитекта.

Додаје да су аутори обликовали концепт рјешења кроз пет јасно дефинисаних елемената, што омогућава постепено увођење посјетиоца у простор стварајући емоционални лук.

-Кренувши од Трга са амфитеатром, који представља свакодневицу, аутори посјетиоца уводе у други елемент  – уски  ходник стварајући осјећај нелагоде.Након тога слиједи изненадно проширење простора – учионица на мирној води, са скулптурама празних школских клупа које симболизују прекинуто дјетињство. Кретање се наставља кроз процјеп у зиду ка „Стази силуета“, гдје 52 стуба постављена у води, стварају оптички ефекат фатаморгане и симболично обликују силуете 52 страдале дјеце. „Стазом силуета“ стиже се до 5. елемента – споменика апстрактне људске фигуре у чину снажног загрљаја унутар којег је вјечна празнина – појашњава Валентина Савић-Мандић.

Градски архитекта је искористила прилику да напомене да је поводом 84. годишњице страдања шарговачких ђака у усташком покољу 7. фебруара 1942. године у Кући Милановића уприличена и изложба свих конкурсних радова пристиглих на конкурс, те је позвала све суграђане и посјетиоце да до 20. фебруара посјете ову изложбу.