Бундало о случају Пољопривредне школе: Погрешно тумачене и примијењене одредбе више закона, очекујемо позитивну одлуку Врховног суда
Говорећи о случају земљишта Пољопривредне школе, шеф Одсјека за правна питања и прописе Горан Бундало казао је да је Виши привредни суд у Бањој Луци погрешно тумачио и примјенио одредбе члана 45. Закона о грађевинском земљишту Републике Српске, према којем Пољопривредна школа, по нашем мишљењу, није могла стећи право својине на спорном земљишту на темељу претходног уписа права располагања које је извршено на основу одредбе члана 45. Закон о грађевинском земљишту, јер је ријеч о градском грађевинском земљишту у државној својини са којим је само општина односно град (јединица локалне самоуправе) имала право да управља и располаже.
Такво законско рјешење, којим је предвиђено да једино општина може да управља и располаже грађевинском земљиштем у државној својини, како истиче – преузето је у правни систем Републике Српске из законодавства бивше СР БиХ.
-Ни Закон о стварним правима, није дао право туженој да стекне право својине на спорном земљишту, већ у свом изворном тексту који је ступио на снагу 09. јула 2009. године ( Одлука Уставног суда Републике Српске број: У-105/20 од 22. децембра 2021. године објављена у „Сл. гл. Републике Српске „, бр. 119/2021 од 29. децембра 2021. године), у прелазним одредбама, прописује да је тужитељ као јединица локалне самоуправе ступањем на снагу тог закона стекао право својине на спорном земљишту по сили закона – наводи Бундало.
Тек 2019. године, како је казао – ступањем на снагу Закона о изменама и допунама Закона о о стварним правима („Службени гласник Републике Српске број 107/19) измијењен је члан 324. на начин да је послије става (2). који се брише, додат нови став (3) којим је прописано да “Носилац права управљања, коришћења или располагања на непокретностима у друштвеној, односно државној својини из става 1. овог члана су Република, јединица локалне самоуправе, јавна предузећа, те јавне установе и друге јавне службе које су формирале Република или јединица локалне самоуправе, као носиоци права својине јавног права.
-Дакле, први пут се у закону прописује могућност да и јавне службе, у поступку претварања бивших права (овлашћења) друштвене својине, могу постати носиоци права својине на непокретностима у државној својини а којим у складу са одредбом члана 22. став (2). Закона о о стварним правима располаже, управља и користи орган надлежан на основу закона. Међутим, како је тужитељу (Граду Бања Лука) право својине на спорном земљишту већ признато ступањем на снагу Закон о стварним правима („Службени гласник Републике Српске број:124/08…), пресуда другостепеног суда је у супротности са уставним начелом владавине права из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава Републике Српске јер се таквим арбитрарним одлучивањем занемарују већ стечена својинска права тужитеља као јединице локалне самоуправе на спорном земљишту – појаснио је Бундало на данашњој конференцији за новинаре.
Наводи да се Суд позвао и на Аутентично тумачење Закона о преносу средстава друштвене у државну својину („Службени гласник Републике Српске број:4/93) Народне скупштине Републике Српске 2007. године а којим је прописано да се својина која је постала државна на основу наведеног закона, по службеној дужности књижи као својина Републике Српске у земљишнокњижним канцеларијама при основним судовима у Републици Српској – али да Суд не помиње да је Мирослав Лајчак као тадашњи високи представник 14. септмбра 2007. године донио Одлуку о повлачењу аутентичног тумачење члана 3. Закона о преносу средстава друштвене у државну својину, која је ступила на снагу истог дана.
На крају, Бундало је додао да се нада да ће Врховни суд брижљиво приступити овом предмету, те да ће сходно Закону о Врховном суду Републике Српске и свим начелима на којима почива, брижљивом оцјеном свих доказа, донијети правилну и праведну одлуку.
-Надамо се позитивну одлуку по Град Бању Луку и тиме обезбједити уставност и законитост будући да мислимо да је кроз све ове процесе и посљедњу одлуку Вишег привредног суда повријеђен и сам Устав Републике Српске – закључио је Бундало.
