Вишекруна: Влада одустала од кључних измјена Закона о уређењу простора и грађењу, ово питање ујединило је бројне актере који су били против

-Видјели смо да је Влада Републике Српске одустала од кључних измјена Закона о уређењу простора и грађењу. Морам да признам да нисам знао да је један овако значајан Закон успио да уједини све актере – дакле актере из свих општина, струке, инжењере и инвеститоре, који су устали и рекли да су измјене овог закона, на тај начин предложене, неприхватљиве. Мислим да је ресорном министарству овакав закон био – жаргонски речено, подметнут. Они га, вјероватно, нису ни писали – исти им је „сервираан“ и сигуран сам да су били против тога.

Казао је ово овлаштени потписник у Одјељењу за просторно уређење Вук Вишекруна, који је истакао да су управо кључне одредбе изазвале овакву реакцију, те да је увјерен да су измјене Закона, који је требало да буде упућен по хитној процедури у Народну скупштину Републике Српске, писане са намјером да наштете Бањој Луци.

-Наиме, сви објекти преко 2.500 квадратних метара, према предложеним измјенама, требали су да буду у надлежности министарства, односно да они издају грађевинске дозволе. Све су то колективни објекти, објекти од којих Бања Лука, као и све локалне заједнице, остварује највећи приход у буџету. Ту свакако није било ријечи о одузимању прихода општинама, како су они нагласили – њихов циљ је био да у наредној години покушају да Бањој Луци ускрате што више прихода. Ми од грађевинских дозвола остварујемо велике приходе – рекао је он.

Како је истакао Вишекруна, циљ је био да контролисањем издавања дозвола и другачијом динамиком Бањој Луци смање приходе.

-Ако би нам приходе умањили и за 20 одсто, то је око 5 до 6 милиона КМ, што је неприхватљиво. Да су хтјели то да ураде на брзину, јасно је и из образложења. Рекли су да је објекат од 2,5 хиљада квадрата сложена конструкција, што апсолутно није истина. Како прије тога овакви објекти нису били сложени, а данас одједном јесу? Након тога су се позвали и на допис Уније послодаваца. Видјeо сам тај документ и он је тривијалан. На крају, морам рећи да смо задовољни јер смо, заједно са осталим општинама и градовима, успјели да зауставимо доношење овог закона – рекао је он.

Искористио је прилику да се осврне и на Регулациони план „Малта 1“, подсјетивши да су позвали мјештане насеља Росуље на састанак у Градску управу.

-Упутили смо позив на састанак мјештанима на којем би били присутни и представници израђивача овог Регулационог плана. Ту бисмо заједно отворили поједина питања и дали појашњења, те мјештане упутили у начин подношења примједби до истека јавног увида. Јавни увид траје до 28. децембра и сви заинтересовани могу да поднесу своје примједбе на тај Регулациони план, након чега он иде на јавну расправу. Желим да кажем да ово свакако није коначан акт – то је приједлог носиоца израде, који су сачинили на основу одређених смјерница добијених од становника тог насеља, који су жељели да на својим парцелама уцртају објекте колективног становања – истакао је Вишекруна.

Појаснио је и да тек када се тај документ појави на јавном увиду, сви остали грађани могу да га погледају и дају своје примједбе.

-Документ се на основу тога коригује, и уколико су те корекције великог обима, он иде на поновни јавни увид и нову јавну расправу. Закон предвиђа да један просторни акт може три пута бити изложен на јавни увид и јавну расправу. То је дакле акт који је подложан корекцијама. Оно што је сада предложено нити мора, нити ће бити усвојено онако како је предложено у првој фази. Грађане молимо за стрпљење – све иде по устаљеној процедури, без хитне процедуре. Нема потребе да неко покушава да на томе прикупи јефтине политичке поене, јер нема простора за то – истакао је Вишекруна.

Осврнуо се и на наредну сједницу Скупштине Града, заказану за сриједу, 17. децембар, нагласивши да ће се на тој сједници наћи неколико регулационих планова који више од годину дана чекају да буду разматрани.