Родни лист – све што вас занима

Градска управа Бања Лука настоји да грађанима омогући лакши долазак до потребних информација о услугама и пословима који се могу обавити у Градској управи. У комуникацији администрације и грађана знају се десити неспоразуми до којих долази усљед стручних израза које користе службеници и процедура које се примјењују у јавној управи, а грађани нису дужни да их познају. Улога градске администрације је и да грађанима омогући, на разумљив и ефикасан начин, задовољавање њихових потреба. Тим поводом је настао и овај текст на тему издавања родних листова.

Ради се о једном од највише тражених докумената које издаје Градска управа, а како би се уштедило вријеме грађанима, у наставку текста доносимо одговоре на 7 најчешћих питања о родном листу:

  • шта је родни лист и зашто је битан?
  • који је рок важења родног листа?
  • како и гдје се може извадити родни лист?
  • коме се може издати родни лист и како се издаје?
  • може ли се родни лист користити у иностранству?
  • да ли се родни лист плаћа?
  • ко и како врши упис новорођене дјеце?
1. Шта је родни лист и зашто је битан?

Родни лист је назив који се најчешће употребљава за документ који се званично зове Извод из матичне књиге рођених (Извод из МКР). У случају Републике Српске ради се о једном истом документу, док су нпр. у Хрватској то два различита документа.

Извод из МКР је јавна исправа којом се доказују чињенице и подаци уписани у Матичној књизи рођених, и то су подаци о личном стању грађанина:

  • подаци и чињенице који настају при рођењу – име, презиме, пол, датум, мјесто и час рођења, подаци о родитељима, држављанство, ЈМБ, а могу се навести и подаци о вјероисповјести, националности и слично;
  • чињенице које утичу на лично стање, а дешавају се током живота – утврђивање очинства, старатељство, брак, промјена пола, имена и друго;
  • чињеница смрти.

Извод треба да садржи податке о личном стању грађанина, који произилазе из чињеница и података уписаних у матичне књиге до дана издавања извода.

2. Који је рок важења родног листа?

Извод из МКР нема ограничен рок важења. Ова напомена везана за неограничен рок трајања документа важна је и грађанима и институцијама које којима се овај документ предаје као доказ о чињеницама уписаним у матичну књигу. Родни лист извађен након 2010. године има неограничену доказну снагу, ако у међувремену није дошло до промјене чињеничног стања.

Одговорност за употребу извода који не садржи посљедње податке уписане у матичну књигу сноси лице које га стави у правни саобраћај.

Другачије поступање могуће је само када је у питању закључење брака и то за оно лице које није рођено на територији Републике Српске, па се провјера података у матичној књизи не може извршити кроз увид у базу података. Тада се тражи оригинални извод из МКР новијег датума.

3. Како се и гдје може извадити родни лист?

Родни листови се издају од стране матичара у градској или општинској управи било којег града/општине у Републици Српској.

У Бањој Луци се родни листови могу извадити:

  • у згради Градске управе, у пријемној канцеларији – соба 16, (Трг српских владара бр. 1), сваким радним даном од 08:00 до 20:00 часова;

контакт телефони: 051/244-444, локал 635

  • у Услужном центру Борик, ул. Булевар Живојина Мишића бр. 31,

сваким радним даном од 08:00 до 20:00 часова;

контакт телефон: 051/258-262;

  • у Услужном центру Старчевица, ул. Јосифа Панчића бр. 4, сваким радним даном од 08:00 до 16:00 часова;

контакт телефони: 051/435-530, 435-531;

  • на шалтеру Градске управе у просторијама „ЦИПС“ (шалтер сала МУП РС), ул. Краља Петра I Карађорђевића бр. 5,

сваким радним даном од 07:00 до 20:00 часова;

Ако је особа рођена на подручју Републике Српске или накнадно уписана у матичне књиге, родни лист се може извадити у било којој општини/граду Републике Српске. То је омогућено кроз постојање Централног система за електронску обраду података и чување другог примјерка матичних књига у електронском облику. Сваки матичар у Републици Српској има приступ овом систему и, уколико се особа налази у систему и уколико су подаци верификовани-потврђени, може издати родни лист.

Родни листови широм Републике Српске могу издавати искључиво лицима рођеним на територији Републике Српске и лицима чији су уписи из иностранства, као уписи наших држављана, извршени у матичним књигама надлежних матичних служби на територији Републике Српске, али не и лицима рођеним (или уписаним у књиге рођених) на простору Федерације БиХ, или Дистрикта Брчко (базе нису међусобно увезане, а прописи су на ентитетском нивоу).

Усљед тога,  не постоји могућност да се лицима која су мијењала ентитетско држављанство изда родни лист било гдје другдје него, искључиво, на територији Федерације или Дистрикта Брчко, у зависности гдје су уписани у књиге рођених.

 

4. Да ли се родни лист плаћа?

Родни лист се у Републици Српској не плаћа, било да се ради о његовој домаћој или међународној верзији. Издавање је бесплатно од 01.01.2021. године.

5. Коме се може издати родни лист и како се издаје?

Родни лист се издаје на захтјев особе на коју се подаци односе, а може се издати и особи која је опуномоћена, члану уже породице, усвојиоцу, стараоцу, а свим другим лицима у складу са одредбама Закона о заштити личних података.

Да би био утврђен идентитет особе која тражи издавање родног листа, потребно је са собом имати неки од личних документата (лична карта, пасош, возачка дозвола).

Након утврђивања идентитета особе која је затражила Извод из МКР и права да му се тражени родни лист изда, матичар штампа, потписује и овјерава родни лист, у папирном облику.

Орган је обавезан да, на захтјев странке, изда родни лист на латиничном или ћириличном писму, и на једном од службених језика Републике Српске.

6. Да ли је могуће кориштење родних листова у иностранству, и иностраних исправа у БиХ?

Међународни обрасци:

За употребу у иностранству, за правни саобраћај у државама потписницама Бечке конвенције, родни лист, на захтјев странке, може бити издан на међународном обрасцу, а издаје се на истом мјесту као и остали (код матичара). Међународни образац Извода из књиге рођених носи ознаку „А“, на више је језика и нема потребе за превођењем истог. Ови изводи имају доказну снагу у земљама потписницама Бечке конвенције (Конвенција бр. 16 – о издавању вишејезичних извода из матичних књига из 1976. године).

Потпуно ослобађање од легализације:

Постоји одређени број држава које су потпуно ослобођене од легализације исправа, а то су државе са којима постоје закључени билатерални уговори (закључила их је БиХ, или су из времена СФРЈ), о непосредном признавању страних исправа, и на основу којих нема потребе ни за „Apostille“ надовјером, нити неком другом процедуром (изузев превода). Ту спадају нпр. Србија, Хрватска, Црна Гора, Словеније, Македонија, Турска, Белгија и тд.

Преглед важећих уговора доступан је на страници Министарства правде БиХ: Министарство правде БиХ – уговори.

Препорука је да се грађани, прије путовања, детаљније провјери да ли важећи уговор између БиХ и предметне државе постоји и да ли предвиђа директно признавање јавних исправа.

Хашка конвенција –дјелимична легализација „Apostille pečat“:

У свим другим случајевима, употреба Извода из МКР из Републике Српске и БиХ у иностранству зависи од тога да ли је циљана држава у иностранству потписница Хашке конвенције (Конвенција о укидању потребе легализације страних јавних исправа из 1961. године).

Ако је држава потписница Хашке конвенције, онда родни лист треба да има „Apostille“ надовјеру (често се за ову дјелимичну легализацију користи термин „Apostille печат“). Списак држава које су потписнице ове конвенције можете погледати на овом линку.

У Бањој Луци се „Apostille“ овјера врши у Основном суду Бања Лука (адреса: Владике Платон бр. 2, телефон: 051/314-499, 314-795), гдје се предаје претходно извађен родни лист. За ову овјеру уплаћује се такса у износу од 20,00 КМ. Странка уз себе треба имати личне документе. Овјера и преузимање документа се врши исти дан.

За друге случајеве:

За државе које нису потписнице Хашке конвенције, грађани су обавезни да за родне листове (било на обичном или међународном обрасцу) проведу процедуру пуне легализације, за шта се морају обратити најближем дипломатско-конзуларном представништву земље у којој ће наша исправа бити предочена као јавна исправа.

Легализација се сматра формалношћу којом дипломатски или конзуларни представник оне земље, на чијем подручју исправа треба бити предочена, потврђује вјеродостојност потписа, својство у којем је потписник те исправе дјеловао и, по потреби, вјеродостојност печата ли жига што га садржи (нпр. за наше грађане који иду у Канаду родни и вјенчани листови морају проћи ову процедуру, и обрнуто – када наши грађани долазе из Канаде, процедуру обавезно за легализацију исправа морају покренути у ДКП-у БиХ у Канади).

7. Ко и како врши упис новорођене дјеце?

Дијете рођено у здравственој установи уписује се на основу Пријаве рођења. Пријава рођења попуњава се у здравственој установи, а  садржи медицинске, статистичке податке, податке о родитељима (на основу личних карата или пасоша, те података из матичних књига), изјаве родитеља о одређеном личном имену и држављанству дјетета, те изјаве да су сагласни да се дати подаци електронски обраде.

Пријавни образац о рођењу дјетета здравствена установа доставља матичној служби у папирној и електронској форми (кроз информациони систем). Образац потписује овлаштено лице здравствене установе и родитељи. Након овога нема потребе да родитељи одлазе у матичну службу, јер је име дјетета већ одређено у болници, евидентирани су подаци о држављанству и подаци о родитељима. Родитељи кроз апликацију добијају обавјештење када је упис у матичне књиге завршен, у фази када је одређен и јединствени матични број (ЈМБ).

Међутим, када Пријавни образац о рођењу дјетета у здравственој установи није попуњен свим релевантним подацима и елементима, нпр. није одређено лично име дјетету, или недостају подаци о родитељима у смислу њиховог држављанства, брачног статуса, или недостају њихови потписи, и сл.) долазак родитеља у матичну службу је неопходан.

Контакт

За прецизније информације контактирати службенике – матичаре у Одјељењу за општу управу, на тел. бр. 051/ 244 513;  051/ 244 535., или шефа Одсјека за грађанска стања, управне послове и правну помоћ грађанима, на тел. бр. 051/ 244 524; или на мејл: opsta.uprava@banjaluka.rs.ba.