Култура и умјетност

Бања Лука је највећи град Републике Српске и средиште културе и умјетности. На њеном простору преплитале су се многе културе, о чему свједоче културно-историјски споменици из различитих епоха људског стваралаштва. Најстарији историјски споменик у граду је тврђава Кастел.

За новију историју најзначајнији је период управе бана Светислава Тисе Милосављевића, када су настали: Банска палача (данас Градска управа), Бански двор, Позориште (основано 1930. године, а данашње здање подигнуто 1934. године), Хигијенски завод, објекти Учитељске и Пољопривредне школе, источно крило ондашње Гимназије, те седам стамбених зграда за чиновнике (у данашњој Алеји Светог Саве и код Поште). Бан носи заслуге и за настанак бањолучког Градског парка са спомеником Петру Кочићу, те за доградњу хотела „Босна“.

У граду се годишње одржи низ позоришних представа, изложби, концерата, перформанса и других умјетничких програма. У граду гостују еминентни ствараоци из свијета умјетности.

Град Бања Лука је организатор манифестације Кочићев збор, а помаже и програме 30 манифестација у области културе који се одржавају у Бањој Луци.

Змијањски вез са Кочићевих простора, уврштен је 2014. године, на Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа Унеска.

Бања Лука је у 2018. години, по први пут, добила Стратегију развоја културе за период од 2018-2028. године, која је дио ширег плана и активности у вези са припремом кандидатуре нашег града за Европску престоницу културе 2024. године. Стратегија је донесена на сједници Скупштине Града на засједању одржаном 26. јуна 2018. године.

Када је ријеч о пројекту Европске престонице културе, битно је истаћи да је након скоро три године преданог рада и уласка у финале, Град Бања Лука упутиo 5. октобра 2018. године, Европској комисији апликацију кандидатуре за Европску престоницу културе 2024. године, под слоганом „Супротности се привлаче“. Супротности из овог слогана су се односиле на нешто што није нужно позитивно или негативно, него другачије од стандардног клишеа, гдје је, кроз њихово спајање, намјера створити нешто сасвим ново.

Европска комисија је крајем 2018. године, објавила да је Бања Лука ушла у финале такмичења за Европску престоницу културе 2024. године, а уз Бању Луку, у ужи избор ушли су још норвешки Бодо и Мостар.

И поред велике подршке и очекивања, те одличног пројекта бањолучког тима, 25.09.2019. године у Бриселу, норвешки град Бодо изабран је за Европску престоницу културе 2024. године, у конкуренцији градова изван ЕУ.

ЕПК није имао само културни бенефит, већ и привредни и туристички. Утицао је на побољшање укупне инфраструктуре, а захваљујући истом, Бања Лука је добила много, посебно на међународној промоцији и препознатљивости. Такође, повећана је свијест грађана о разноликости култура и програма, јер богата историја нашег града нуди нам толико много супротности које се привлаче и морају да живе на овом простору.

У сваком случају, енергију и залагање у реализацији апликације осјетили су готово сви, а идеја је ујединила људе потпуно различитих опредјељења.

Иако нисмо понијели титулу, наставићемо реализацију одређених пројеката из документа „Стратегије развоја културе Града Бања Лука 2018 – 2028“, поштујући  стратешке циљеве и опредјељења Града у наредном периоду.

У Градској управи за област културе задужено је Одјељење за друштвене дјелатности. Град Бања Лука је оснивач „ЈУ Бански двор – Културни центар“.
Бања Лука је сједиште највиших државних и националних институција културе и умјетности: Академије наука и умјетности Републике Српске, Музеја Републике Српске, Музеја савремене умјетности, Народног позоришта Републике Српске, Народне универзитетске библиотеке Републике Српске, Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске, те Архива Републике Српске који је републичка управна организација. Филмска остварења се приказују у Синеплекс „Палас“, смјештеном у самом центру града, који има седам модерно опремљених биоскопских сала.

Поред установа и институција културе, своје програме у области културe реализује преко 80 удружења грађана која су основана и регистрована у складу са Законом о удружењима и фондацијама. Програмске активности у области културно – умјетничког аматеризма на подручју Града се одвијају у оквиру девет културно-умјетничких (фолклорних) друштава, четири пјевачка друштва-хора, два оркестрa, три позоришта, и једно завичајно друштво. Наведена удружења у оквиру својих активности заједно окупљају више од 2.500 чланова, претежно младих.

Град Бања Лука подржава културно-умјетнички аматеризам  кроз суфинансирање програмских дјелатности сљедећих удружења: