Обиљежена 150. годишњица Српске читаонице у Бањој Луци

Градоначелник Бање Луке Игор Радојичић и директор Народне и универзитетске библиотеке РС Љиља Петровић Зечић, открили су у суботу спомен-плочу у центру града, поводом обиљежавања 150. годишњице Српске читаонице у Бањој Луци.  Спомен-плоча је рад академског умјетника Миливоја Унковића, а текст на плочи је исписан на српском и енглеском језику.

 

У изјави новинарима, градоначелник Радојичић је рекао да Бања Лука обиљежава значајне догађаје и мјеста из своје историје, а 150. годишњица Српске читаонице је свакако један од важнијих датума за нашу историју и културу.

– Она је темељ данашње Народне и универзитетске библиотеке РС и њено трајање кроз историју веома добро симболизује све периоде кроз које је пролазио читав народ на овим просторима. Српска читаоница је почела са радом у вријеме турске владавине, времену које је било далеко од пријатељског, наставила у доба забрана у Аустро-угарској када је на сцени било гушење матерњег српског језика, дочекала Краљевину Југославију, затим поново била угашена за вријеме фашистичке окупације, да би њен рад поново био обновљен – подсјетио је на историју некада Српске читаонице, а данас Народне и универзитетске библиотеке РС.

Љиља Петровић Зечић је нагласила да је Српска читаоница прије вијек и по основана са циљем ширења човјечности, писмености у учености.

– Та мисија и данас стоји као основа нашег рада. Ово је својеврстан празник посвећен књизи, језику и писму. Захваљујем се академском умјетнику Миливоју Унковићу који је осмислио ову плочу, јер она, поред историјске, има и умјетничку вриједност – рекла је Петровић Зечић.

Подсјетимо, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске ове године прославља значајан јубилеј – 150 година од оснивања Српске читаонице у Бањој Луци. Српска читаоница је имала изузетно важну националну, образовну и културну функцију у вријеме турске и аустро-угарске окупације. Без обзира на тешкоће и прекиде у раду, она је непрестано повећавала фонд, своју активност, дјеловање и број корисника.  Народна и универзитетска библиотека Републике Српске носи ово име од 1999. године и од тада је, поред народне и универзитетске, постала и национална библиотека Републике Српске.

Данас, на темељима Српске читаонице, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске представља институцију која прати савремене трендове у библиотекарству и информатичкој дјелатности. Аутоматизацијом цјелокупног система, уз фонд од 800.000 књига, модернизацију у начину рада, читаонице, капацитете за дигитализацију, мултифункционалан изложбени и простор за промоције, те специјализоване центре, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске достојан је настављач традиције започете прије једног и по вијека.