Бања Лука модеран и динамичан град који се суочава са изазовима

Прослављени рукометаш Абас Арсланагић и познати књижевник и преводилац Коља Мићевић, овогодишњи су добитници највећег градског признања – Кључа града са „Повељом почасни грађанин града Бање Луке“. Њима су ова признања уручена на вечерашњој свечаној академији у Банском двору, која је организована поводом обиљежавања 22. априла – Дана града и дана ослобођења од фашизма у Другом свјетском рату.

Домаћини вечерашње академије били су градоначелник Игор Радојичић и предсједник Скупштина града Бање Луке Зоран Талић. У поздравном говору, Радојичић је нагласио да је Бања Лука увијек и изнова поносна на антифашистичку традицију, сјећајући се погинулих бораца за слободу, али и невиних цивилних жртава које је донио Други свјетски рат. Он је додао да ће од ове године, Бања Лука славити и 21. новембар као нови градски празник, у знак сјећања на дан ослобођења у Првом свјетском рату.

Радојичић је истакао да је Бања Лука данас модеран и динамичан град који се гради и суочава са изазовима савременог доба. Он је поручио да се велики послови могу реално сагледати тек са одређене временске дистанце, очишћени од дневне политике. Тек данас, како је рекао, видимо колики је значај онога што је у нашем граду урађено у вријеме бана Милосављевића, тридесетих година прошлог вијека.

– Циљеви су нам високи, а то је стварна урбана трансформација Бање Луке. Имамо визију „паметног“ и „зеленог“ града, са развијеним школством, културом, спортом, здравством и младим људима. У припреми су три међународна конкурса за љепши град – за идејна рјешења новог градског моста који ће бити грађен код Кастела, затим за конференцијску дворану и трансформацију урбаног језгра града. Много смо улагали у саобраћајну и водоводну инфраструктуру, а наше малишане је обрадовало 21 ново дјечије игралиште, која смо саградили уз помоћ друштвено одговорних компанија. Желимо да премостимо Врбас на четири мјеста у року од пет година. Помоћ републичких институција је велика, од завршетка и обједињавања Клиничког центра, преко изградње аутопута до обнове Банског двора – навео је, између осталог, у свом говору први човјек Бање Луке.

Опасност да више од 20.000 потрошача остане без гријања, превазиђена је у само у само једној години, и то градњом нове топлане са иновативним рјешењима.

– У првој гријној сезони нове топлане, обезбијеђен је цјелодневно гријање, са мањим аерозагађењем, те финансијским ефектом који је стални кумулативни губитак од десет милиона КМ на годишњем нивоу, претворио у позитиван резултат и размишљање о расподјели добити – рекао је Радојичић.

Говорећи о смрти младића Давида Драгичевића, градоначалник је нагласио да је овај догађај дубоко узменирио и подијелио друштво.

– Та смрт је изњедрила годину од немира са много отворених питања. Још чекамо одговоре, а град мора да живи безбједно и слободно, да се у њему може и славити и протествовати, да се поштују закон и правда, а све то је умијеће баланса живота у великој заједници. Град чине људи, и требамо много више Бање Луке људског лица, града укључених грађана, интеракције и узајамне бриге – поручио је Радојичић.

Вечерашњој академији присуствовали су предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, те високи званичници Републике Српске, БиХ и Града Бање Луке, представници дипломатског кора, те делегације из 15 пријатељских градова.

Награде поводом Дана града

„Златни грб Града“ добили су генерални директор компаније М:тел Марко Лопичић за постигнуте врхунске резултате и успјехе у области привреде, исказану хуманост и допринос развоју града; генерални конзул Србије у Бањој Луци Владимир Николић за изузетан допринос у развоју града; дирекотор компнаије „Тропик“ Бојан Рисовић за врхунске резултате и успјехе у области привреде и декан Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Ранко Шкрбић за изузетан допринос у области образовања и науке.

Добитници овогодишње плакете Града су: Бисерка Колевска, за изузетна остварења у области културе и допринос у развоју позоришне умјетности; Коло српских сестара, за изузетно хумана дјела; Хуманитарна организација Лучијано Лама са Сицилије, као вид признања за изузетно хумана дјела и рад на развијању културе дијалога; Борис Врховац, за изузетно хумана дјела; Јавна установа Дом за дјецу и омладину без родитељског старања „Рада Врањешевић“, за изузетна остварења у области образовања и васпитања и за изузетно хумана дјела; примаријус др Милутин Вучковац, као посебан вид признања за изузетна остварења у области медицине, посебно у области доприноса наталитетној политици града; Дуња Симић, за изузетна остварења у области културе и умјетности; Зоран Пејашиновић, за изузетна остварења у образовању и постигнућа у развоју културе и очувању културног насљеђа и завичајне историје.

„Награда Града Бања Лука младима“, која је и новчана у износу од 1.500 КМ, припала је Радовану Ивановићу, за изузетан допринос у области културе и умјетности и промоцији музичке културе и Немањи Ракићу, за изузетан допринос у области науке и образовања.

Обраћање и пјесма Коље Мићевића

Од свих ријечи које у коријену имају кључ најближа српској ријечи, поред руске која је иста, је трубадурска ријеч клус. Клус је можда и најстарији облик тог предмета, јер су је користили трубадури око 1.150 године и значила је кључ. Али трубадури нису говорили о кључу као материјалном предмету, него као о једној идеји јер оне теже пјесме које баш не могу сви да читају су биле оне за које је требало наћи кључ да би биле схваћене. У том смислу, као они мостови Андрићеви и ријеч кључ је битна да би се људи разумијевали. Зато је та ријеч тешка, јака, а када је погледате, ако баците поглед муњевити, па који је предмет био толико обрађиван,вариран као кључ. Кључ има све могуће облике, и увијек ће их имати. Зато је кључ тако тешка и битна ријеч.

Кључ и град
Закључајте ме у тај кључ и њиме откључавајте град, у подне колико и у поноћ. У поноћ, колико и у подне, да намернику помоћ пружимо и сате угодне да након путовања мучног ту смири своју жеђ и глад.

Закључајте ме у тај кључ и њиме откључавајте град. Град, та једнокровна кућа у којој пронађу свој склад сва немогућна надахнућа и тиме још мукотрпнији рад, јер неће сам дневни туч омекшат нити стати град и кља, нити ће ватрени обруч попустити јер свијет је хад одувијек, а рај тек покаткад. Зато, закључајте ме у тај кључ али с њиме не закључавајте град.