Бања Лука се гради

Велики инвестициони циклус „Бања Лука се гради“ обухвата бројне пројекте који се реализују у граду, укупне вриједности неколико десетина милиона марака.

Овај инвестициони циклус је замишљен као нова страница у развоју града на свим пољима, значајним за бољи и угоднији живот свих грађана.

Подједнако су третирани сви дијелови града, како у ужем градском подручју, тако и на приградском и сеоском.

Кроз програм „Бања Лука се гради“ настоје се ријешити проблеми у свим дијеловима града, а програм подразумијева градњу саобраћајне инфраструктуре, школа, вртића, објеката за друштвене садржаје, спортских дворана и терена, водовода, канализације и другог.

Када је ријеч о 2019. години, Град Бања Лука је издвојио око 35 милиона КМ за јавне радове кроз капиталне инвестиције, а у оквиру овог инвестционог циклуса.

Реализација капиталних инвестиција настављена је и током 2020. године, без обзира на епидемиолошку ситуацију изазвану корона вирусом.

У наставку ћемо издвојити неке од капиталних пројеката реализованих током 2019. године, те оне чија је реализација настављена или почела у 2020. години.

Саобраћај

 У оквиру изградње градских саобраћајница изведени су сљедећи радови:

  • Изградња Шарговачке улице – прва фаза реализације, од раскрснице са Суботичком улицом до укрштања са Поткозарском улицом, у дужини око 900 метара, а вриједност изведених радова износи 144.065 КМ.
  • Изградња тротоара у Улици Пут српских бранилаца у дужини од 1.100 метара, вриједности 666.571 КМ.
  • Изградња тротоара и бициклистичких стаза у Булевару Десанке Максимовић и на Источном транзиту у вриједности 704.979 КМ.
  • Изградња саобраћајнице у Улици краља Александра И Карађорђевића – прва фаза реализације, од „Жутих зграда“ према насељу Мотике у дужини око 1.180 метара, а вриједност радова износи 457.000 КМ.
  • Изградња пјешачке зоне од Улице бана Тодора Лазаревића према Народном позоришту Републике Српске (Паркић – II фаза), вриједност уговорених радова износи 1.474.492 КМ;
  • Санацији клизишта и изградњи дијела саобраћајнице у насељу Пријечани (у сарадњи са ЈУ „Воде Српске“), вриједност уговорених радова износи 1.138.243 КМ.
  • Изградња приступне саобраћајнице у Улици деспота Стефана Лазаревића, у вриједности од 244.721 КМ.
  • Изградња саобраћајнице – продужетак „Паралеле“ преко економије до Санске улице, са припадајућпм инфраструктуром, вриједност инвестиције је 2.765.255 КМ (у току).

У сарадњи са ЈП „Путеви РС“ изведени су радови на изградњи саобраћајница и раскрсница:

  • Изградња Источног транзита од Крфске улице до Улице Гаврила Принципа, инвестиција вриједна 1.518.164 КМ.
  • Изградња кружне раскрснице на укрштању Карађорђеве улице и Улице Јована Рашковића, вриједности 650.000 КМ.
  • Изградња кружне раскрснице на укрштању магистралног пута М-4 (Булевар Српске војске) и Улице олимпијских побједника (ТЦ „Делта“), вриједност изведених радова износи 2.800.000 КМ.

Изграђен је мост преко ријеке Врбас који повезује Кочићев вијенац и Обилићево, са приступном саобраћајницом у Улици Гаврила Принципа и реконструкцијом Улице Бранка Мораче до споја са Козарском улицом. Вриједност инвестиције износи 2.637.909 КМ.

Завршен је мост преко ријеке Драгочајке у насељу Драгочај, на локалном путу Унис – Драгочај – Мишин хан у вриејдности 257.380 КМ.

И у 2019.години, одржаване су градске саобраћајнице. Осам градских улица добило је ново рухо, док је на 16 приградских саобраћајница извршена модернизација. У 2019. години извршена је и реконструкција 18 локалних и некатегорисаних путева те пет путних праваца у оквиру инвестиционог одржавања асфалтних саобраћајница локалних и некатегорисаних путева. Из градског буџета је за потребе ивнестиционог одржавања, модрнизације, редовног одржавања градских и локалних путева извојено више од 5,5 милиона марака.

Нови терминал „БЛ бајка“, градског сервиса за изнајмљивање бицикала, пуштен је у функцију средином љета 2019. године. Ово је пети терминал „БЛ бајка“ и налази се на локацији у Обилићеву, на укрштању улица Цара Лазара и Крфске.

Водовод и канализација

У 2019. години урађен је и представљен низ пројеката из области водоводне инфраструктуре под називом „Вода 1, 2 и 3“. Септембра 2019. године започела је реализације пројекта „Вода 1“ за који су обезбијеђена средства Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). „Вода 1“ је прва фаза великог пројекта укупне вриједности од око 25 милиона КМ, предвиђених за улагања у системе водоснабдијевања, који би требало да обезбиједе стабилно водоснабдијевање за више од 95 одсто становништва на цијелој територији града, до 2022. године.

Пројектом „Вода 1“ биће обезбијеђена вода из градског водовода за више од 2.000 домаћинстава на различитим крајевима града, а биће изграђено 56 километара нове водоводне мреже. Вриједност инвестиционог циклуса „Вода 1“ је осам милиона КМ. Из великог система „Црно врело“ радиће се подсистем „Звијезда“ који у једном правцу води воду у Славићку и Радосавску, а у другом према Горњој Пискавици, Клупама и Караули. Такође, планиран је и рад на  подсистему Бронзани мајдан гдје постоји велика дисперзија становништва, а који се односи на градњу резервоара и првих цјевовода према новом подсистему. За Бронзани мајдан је планирана изградња резервоара од 1.000 кубних метара на Пилиповом брду, као главног дистрибутивног резервоара за подсистем Бронзани мајдан, док је  кроз пројекат  „Вода 2“ планирана даља изградња тј. интегрисање постојећих система на подручју Мелине и Бронзаног мајдана те проширење мреже према Кмећанима и Обровцу, као и на простору Мелине.

Мањи водоводи су предвиђени у Лазареву и Крминама, а на Лаушу неколико локација са канализацијом од главног колектора у Карађорђевој па на обје стране Лауша. У оквиру пројекта „Вода 1“ планиран је и завршетак пројеката „Чесма 3“ и „Чесма 4“, а у Врбањи ће се градити водовод за више дијелове насеља Зелени вир.

У 2019. години, изграђен је резервоар четврте висинске зоне на Крчмарицама, затим водоводна мрежа са адаптацијом појединих објеката локалног водоводног система Фратровац у насељу Мишин хан,  те водовод у Улици Бранислава Нушића за потребе мјесне заједнице, амбуланте и вртића на Петрићевцу. Веома важан пројекти из области водоснабдијевања рађени су за више зоне водоснабдијевања насеља Јагаре, те за водовод за подсистем „Рекавице 1“- регионални водовод Бањица.

Фекална канализација изграђена је у Улици Браће Кавића, у дужини од 400 метара те у Улици Бранислава Нушића за потребе МЗ-а, амбуланте и вртића (400 метара), а уговорени су радови на изградњи фекалне канализације у Тузланској улици.

Крајем године дефинисан је план спровођења пројекта „Вода 2“, оквиру којег ће бити изграђено 50 километара нове водоводне и канализационе мреже на ширем градском и сеоском подручју. Пројекат „Вода 2“ обухвата градњу водовода у Тузланској и у Улици српских устаника на Старчевици, измјештање примарног водовода на старом мосту у Трапистима, изградњу водовода у Браће Милетића, завршетак водовода у Јагарама, наставак великог подсистема Бронзани мајдан, поједине кракове у подсистему Звијезда и побољшање водоснабдијевања села на подручју Поткозарја, Мишиног хана и Верића. Пројектом је предвиђена изградња нове канализационе мреже у Куљанима, Ади, Врбањи, Дракулићу, Лаушу и Путу српских бранилаца. Упоредо са овим, рађено је на утврђивању приоритета за пројекат „Вода 3“, који ће бити финансиран бесповратним средствима ЕУ.

 Јавна расвјета

У новембру 2019. започет је велики пројекат обнове расвјете новим ЛЕД свјетиљкама. У оквиру овог пројекта, замијењено је укупно 1.800 свјетиљки у 45 улица, и то у насељима Центар, Обилићево, Старчевица и Ада. Уз модерну расвјету, овај пројекат доноси и уштеду електричне енергије, а распон уштеде износи од 50 до 70 одство. Пројекат је рађен у оквиру енергетске ефикасности преко програма УНДП. Вриједност уговора је око 350.000 КМ, од чега је Град издвојио 195.000 КМ.

 Друштвени домови

Желећи оживјети друштвени живот у селима и приградским насељима, Град је покренуо велику акцију обнове и изградње друштвених домова. У октобру 2019. године отворен је новоизграђени друштвени дом у Крминама, а покренута је реконструкција домова у Мишином хану и на Крчмарицама, док су за домове у Залужанима и Пискавици спороведени тендери за извођаче радова. На Лаушу и Петрићевцу, такође је почела изградња домова у оквиру вишенамјенских објеката.

 Обнова школа

 Најзначајнији пројекат у 2019. години је обнова највеће бањалучке школе – ОШ „Бранко Радичевић“ која броји више од 1.800 ученика. Дограђено је осам нових учионица и обновљено гријање, па тако основци из ове школе наставу више неће похађати у три смјене.

Поред тога, у сарадњи са Кабинетом предсједника РС и Министарством просвјете и културе, рађено је на санацији и обнови школа, пројекту вриједном 600.000,00 КМ. Различити радови, као што су обнова кровова, столарије или мокрих чворова, рађени су у још 15 основних школа.

У плану је градња школе у насељу Ада. Ребалансом градског буџета, обезбијеђена су средства за обнову још три школе – Школе ученика у привреди, Центар „Заштити ме“ и школе у Бочцу.

 Објекти мјесних заједница

У 2019. години започета су два велика пројекта објеката мјесних заједница. Први је на Петрићевцу, гдје је почела изградња тронамјенског објекта (мјесна заједница, амбуланта, вртић) вриједног око два милиона марака, за који су средства обезбиједили Влада Републике Србије и Град Бања Лука.

На Лаушу је почела изградња објекта у којем ће, уз мјесну заједницу, бити смјештена и полицијска станица те изграђен простор за одржавање различитих друштвених садржаја. Пројекат је у првој фази вриједан 890.000,00 КМ.

У новембру мјесецу, завршена је обнова друштвеног центра у Парку Младен Стојановић који користи Мјесна заједница Росуље, а вриједност радова на обнови износила је око 90.000 КМ. Обнова је завршена захваљујући пројекту „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ који заједнички спроводе амбасаде Шведске и Швајцарске, Развојни програм УН (УНДП) и Град Бања Лука.

 Амбуланте

У насељу Петрићевац почела је изградње амбуланте породичне медицине која ће бити саставни дио новог тронамјенског објекта у овом насељу. Настављено је додатно јачање капацитета Дома здравља и то набавком два нова санитетска возила захваљујући донацији Владе Јапана, док је Град измирио неопходне пореске обавезе.

 Вртићи

Реконструисан је дјечији вртић „Бубамара“, донацијом компаније „Делта“ у вриједности од 33.000 евра, те је саниран најстарији бањалучки вртић „Јежева кућица“, за шта је уложено 56.000 КМ, заједничким финансирањем Града и УНДП-а. Отворен је нови вртић на Старчевици, те почела друга фаза на изградњи новог дијела вртића „Колибри“ у Лазареву, у којем ће бити омогућен смјештај за 170 дјеце. У припреми је изградња вртића у Куљанима, Обилићеву, Врбањи и Алеји Светог Саве. Завршетком ових пројеката, капацитети бањалучких вртића биће повећани за око 600 мјеста.

Дјечија игралишта

Донаторским средствима предузећа „Тропик“ у 2019. години завршена је изградња дјечијег игралишта на локацији између улица Стевана Мокрањца и Масарикове у Новој вароши.  У оквиру пројекта „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“, који финансира УНДП са 70% и Град са 30% средстава, изграђено је дјечије игралиште у Улици Косте Крсмановића на Лаушу. Потписан је и уговор са предузећем „Маркет АС“ о изградњи дјечијег игралишта у насељу Ада, гдје ће Град финансирати грађевинске радове, а „Маркет АС“ опрему. Са Секретаријатом за избјеглице РС потписан је уговор о градњи дјечијег игралишта у Лазареву.

 Спортске дворане и терени

У априлу 2019. године, спортисти су добили нови дом – спортску дворану „Центар“ која је настала на мјесту гдје се некада налазио „Шопинг центар“. Ово је прва спортска дворана изграђена у нашем граду још од 1978. године, изузимајући универитетске и школске сале.

Почела је и изградња објекта спортске дворане ОШ „Бранко Радичевић“ фаза 2-фискултурна сала, а вриједност радова је око 850.000 КМ.

Донацијом предузећа „МГ Минд“ изграђено је спортско игралиште поред ОШ „Милутин Бојић“ у Поткозарју, а поред новог моста у Обилићеву изграђено је кошаркашко игралиште. Пензијски резервни фонд Републике Српске и Град су потписали уговор о донацији изградње и опремања шаховског игралишта на локацији плаже Абација, који ће бити реализован у 2020. години.

Изграђена је нова трим стаза уз десну обалу ријеке Врбас, од моста КАБ-а до Ребровачког моста дужине 550 метара.