У првом раду мр Видоја Зеленовића из Скопља, који се односио на земљотрес у Црној Гори од 15. априла 1979. године, истакнуто је да је приликом тог помјерања тла прикупљена огромна количина података, која се и данас анализира широм свијета. База података, која је настала на основу регистровања потреса на простору бивше Југославије, и која се у свом изворном облику налази у Институту за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију у Скопљу, важи за најбогатију у овом дијелу Европе.

У свом другом раду, који је представљен трећег дана Међународне конференције о земљотресном инжењерству, мр Видоје Зеленовић је објаснио рад мреже сеизмолошких станица на различитим врстама тла, посебно у свјетлу катастрофалног земљотреса, који је погодио Бању Луку 1969. године. У том раду егзактно су дефинисани утицаји сеизмичких поремећаја на тла различитих састава, као и њихов „одговор“ на објекте изграђене на површини.

Проф. др Драги Дојчиновски из Скопља, заједно са својим колегама проф. др Владимиром Михаиловим и проф. др Драгом Тркуљом, анализирао је пројектне сеизмичке параметре будућег фудбалског стадиона и Спортско-рекреативног центра у Бањој Луци.
Он је истакао да би ова два објекта требало да буду изграђена у близиници Универзитетског кампуса, а приликом њиховог пројектовања и изградње потребно је посветити велику пажњу, јер се и стадион и СРЦ, послије великих природних непогода, могу користити за пружање помоћи великом броју унесрећених људи.
На основу прогноза (са вјероватноћом од 63%) да би подручје Бање Луке у наредних 50 година требао погодити потрес интензитета седам, а у наредних стотину година – осам степени Меркалијеве скале, извршена је сеизмолошка анализа локације стадиојна и СРЦ, при чему је закључено да површински слојеви на поменутој локацији имају малу дебљину, па самим тим и малу способност ублажавања земљотреса.
„Због тога се пројектовање и изградња ових објеката мора приступити са максималном озбиљношћу. Сеизмичност овог тла је класе Б“, истакао је Дојчиновски.

Проф. др И. Д. Гупта из Индије представио је Централну истраживачку лабораторију у Пуни, чији је директор. Ова лабораторија бави се специфичним истраживањима у области изградње брана и сличних објеката, као и истраживањима водених ресурса.
„Хидрологија је веома важан сегмент активности којима се бавимо, поготово истраживањима гдје се вода може наћи и како је користити. Такође, наши стручњаци много раде и у области сеизмологије, јер се већина брана у Индији налази у земљотресно активним подручјима“, рекао је Гупта.

Други гост из Индије, проф. др В. Г. Гупта, презентовао је периодични стручни часопис „ISET Journal of Earthquake Technology“, који излази четири пута годишње, а издаје га Индијско друштво за земљотресну технологију. Овај реномирани свјетски часопис доступан је и на http://home.iitk.ac.in/~vinaykg/iset.html.

На крају Међународне конференције о земљотресном инжењерству, посебно радно тијело предложило је сљедеће закључке:

• На нивоу сваке државе и локалне заједнице донијети одговарајуће прописе и акте о управљању простором и градњи ради заштите од земљотреса;
• Стручно оспособити кадрове за пројектовање и изградњу објеката, а на факултете увести предмете „Асеизмичко пројектовање и грађење“ и „Инжењерска сеизмологија“;
• Уредити грађевинску регулативу у области пројектовања и грађења на основу еврокодова;
• Израдити нове сеизмолошке карте са националним анексом;
• Израдити нове геотехничке основе и сеизмичку микрорејонизацију за цио урбани простор Бање Луке, зато што је урбани дио највећег града у Српској са 3.500 хектара у 1969. години нарастао на 18.500 хектара у 2009. години;
• Одредити деформацију површине Земљине коре на подручју Бање Луке, насталу послије земљотреса 1969. године;
• Едуковати становништво, односно предузети превентивне мјере на пољу заштите становништва од посљедица земљотреса;
• Основати Завод за инжењерску сеизмологију и земљотресно инжењерство Републике Српске, чије ће сједиште бити у Бањој Луци.