Град Бања Лука се, практично, налази у фази континуалног ширења градске саобраћајне мреже на основу просторно-саобраћајне стратегије назване "коридорски развој". Ова стратегија оријентисана је у правцу сјевер-југ, а сам коридор је - у добром дијелу, око 60% - изграђен (Источни и Западни транзит).

Западни транзит је дио магистралног пута М-16, који у самом граду представља примарну градску саобраћајницу, а по Урбанистичком плану из 1975. године и транзитну саобраћајницу. Осим транзитног карактера, ова саобраћајница представља окосницу саобраћајне мреже на потезу сјевер-југ и градску саобраћајницу која се кроз градско ткиво протеже централним и западним дијелом Бање Луке. Треба напоменути да је Западни транзит у централном дијелу града најоптерећенија саобраћајница у Републици Српској.

У Урбанистичком плану, једна од главних градских саобраћајница у источном и јужном дијелу Бање Луке је Источни транзит. Због неизграђености свих дионица, он не преузима улогу која му по свему и припада у градској мрежи саобраћајница. Због свега поменутог, акценат Административне службе града Бања Лука у посљедњој деценији дат је управо на изградњу главних градских коридора, на чему се ради заједно са Јавним предузећем "Путеви Републике Српске". У сарадњи са овим предузећем Бања Лука је крајем 2007. године добила кружну раскрсницу.

Поштујући планерске принципе, град Бања Лука је поставио основне критеријуме за планирање изградње градских саобраћајница...

У периоду од 2000. до 2008. године у изградњу и реконструкцију градских саобраћајница, као и у рјешавање имовинских односа, уложено је око 70 милиона КМ. Највећи резултат, што се тиче изградње путне мреже, постигнут је у изградњи и модернизацији локалних и некатегорисаних путева. О томе најбоље говори податак да је 2000. године било асфалтирано свега 75 км, а до 2008. године близу 600 км локалних и некатегорисаних путева, што значи да је за посљедњих осам година изграђено 500 км саобраћајница.

Град има потпуну контролу над јавним превозом, па је у могућности да услуге више превозника прилагоди потребама својих грађана, контролише цијену превоза, а једини је град у региону који има јединствену мјесечну карту.

У протеклом периоду уведен је ред и у такси-превоз, а једна од будућих активности је изналажење могућности да се ограничи старост возила у овој врсти превоза и тиме омогући већи комфор за кориснике такси-услуга.