• slideshow_2
  • slideshow_3
  • slideshow_4

Контакт

ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
Одсјек за културу, омладину и удружења грађана

Шеф одсјека:
Марија Ђурица
Телефон:
051/244-444, локал 756

Културне манифестације у 2016.

Суфинансирање културно-умјетничког аматеризма, издавачке дјелатности и пројеката из културе

Корисник

Нисте регистровани?

Почетна страна / Живот у БЛ / Култура и умјетност
Култура и умјетност PDF верзија   Верзија за штампу

Бања Лука од прадавних времена носи трагове различитих култура, које су се преплитале на овом простору и које су оставиле велики број културно-историјских споменика, као свједока различитих епоха и људског стваралаштва. Најстарији историјски споменик у граду је тврђава Кастел.

За новију историју најзначајнији је период управе бана Светислава Тисе Милосављевића, који је запамћен као вријеме процвата и ктиторства какво ријетко који град памти. У вријеме управе бана Милосављевића, бањолучко плодно стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који на избирљиву културну позорницу града постављају највреднија остварења.

За вријеме управе бана Милосављевића настали су: Банска палача (данас Градска управа), Бански двор, Позориште (основано 1930. године, а данашње здање подигнуто 1934. године), Хигијенски завод, објекти Учитељске и Пољопривредне школе, источно крило ондашње Гимназије, те седам стамбених зграда за чиновнике (у данашњој Алеји светог Саве и код Поште), а бан носи огромне заслуге и за настанак бањолучког Градског парка са спомеником Петру Кочићу, за доградњу хотела "Босна", асфалтирање и освјетљење улица, градњу Соколског дома, Градске општине, хотела "Палас" и, уопште, за свеукупни полет Бање Луке. Народно позориште и Етнографски музеј основани су 1930. године. Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, Музеј временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла, који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.
Одлуком Скупштине општине Бања Лука од 13. јануара 1971. основана је и Умјетничка галерија Бања Лука (данас Музеј савремене умјетности Републике Српске).

У граду се током цијеле године организују бројне манифестације из Календара културних манифестација, у оквиру којих се презентују најакутелнија збивања из умјетности.

Град Бања Лука подржава културно-умјетнички аматеризам кроз суфинансирање програмских дјелатности сљедећих удружења:
- девет културно –умјетничких друштава:
Ансамбл народних  игара и пјесама  „Веселин Маслеша“,
Радничко Културно – умјетничко друштво „Пелагић“,
Културно-умјетничко друштво „Чајавец“,
Културно-умјетничко друштво „Младост“,
Културно-умјетничко друштво  „Пискавица“,
Културно-умјетничко друштво  „Српски витезови“,
Културно-умјетничко друштво  „Свети Сава“,
Културно-умјетничко друштво „Опанак“,
Културно-умјетничко друштво „14. Фебруар“;
- четири пјевачка друштва-хора:
Српско пјевачко друштво „ Јединство“,
Арт пулс „Бањалучанке“,
Дјечији хор  „Врапчићи“,
Хрватско пјевачко друштво „Нада“ ;
- три тамбурашка оркестра:
Градски тамбурашки оркестар, 
Ансамбл „Здравка Ћосића“,
Гусларско друштво „Од Змијања Рајко“;
- два позоришта:
Бањалучко студентско позориште,
Дис–позориште младих;
- једно завичајно друштво:
Завичајно друштво Змијање.

Филмска остварења се приказују у мултиплексу "Палас", смјештеном у самом центру града, који има три модерно опремљене биоскопске дворане.

Градска управа града Бањa Лукa © 2008