Према статистичким процјенама, на истеку 2011. године на подручју града Бање Луке, односно на површини од 1.232 квадратна километра, живи око 258.000 становника, што резултира просјечном густином насељености од 209,42 становника на квадратни километар. У оквиру наведеног броја становника, радни контингент чини 155.800 становника. У свим облицима привређивања на подручју града Бање Луке било је запослено у 2011. години 59.516 радника. При том је остварена просјечна мјесечна нето зарада по раднику од 935 КМ (просјечна мјесечна бруто плата 1.538 КМ).

Током 2011. године бањалучка предузећа су остварила вриједност извоза од 675 милиона КМ, а увоза од 2,25 милијарди КМ, тако да покривеност увоза извозом износи 29,9%. У вриједности извоза Републике Српске Бања Лука учествује 26,4%, а у вриједности увоза 49,3%.

У 2011. години, у односу на 2010. годину, индустријска производња на подручју града забиљежила је раст од 5,8%, а производни капацитети у индустрији града кориштени су у 2011. години 33,8%, у односу на максимално могуће инсталисане капацитете. Надаље, током 2011. године на подручју града остварена је укупна вриједност инвестиција од око 150 милона КМ, у чему су највеће учешће од 50,9% оствариле инвестиције у области саобраћајне, техничке и комуналне инфраструктуре.

Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске, са стањем 31.12.2011. године, активну понуду радне на подручју града чини 18.139 незапослених лица. Сходно томе, стопа незапослености према моделу Европске Уније износи 23,4%.

Будући да је 185 бањалучких предузећа предвиђено за готовинску продају државног капитала, у протеклих 12 година приватизовано је укупно 126 предузећа (68,11% укупног броја бањалучких предузећа предвиђених за приватизацију), а приход остварен продајом државног капитала наведених 126 бањалучких предузећа износи 1.368.515.909,67 КМ.

Индустрија је и даље један од носилаца привредног развоја, али с двоструко мањим учешћем у структури привреде, него прије двије деценије. Међутим, знатно веће учешће оствариле су друге привредне гране као: саобраћај и везе, грађевинарство, финансијско-техничке и пословне услуге, пољопривреда и трговина, које постају носиоци привредног развоја.

Град Бања Лука је започео реализацију пројекта Технолошки бизнис парк (процијењена вриједност изградње предузетничке инфраструктуре 41,8 милиона евра). Марта 2012. године на стечајној лицитацији Град је излицитирао цјелокупну имовину предузећа „Унис-Ваљаоница ХВТ“, с циљем да на простору Ваљаонице ХВТ-а изгради индустријску зону и запосли нове раднике.

На регионалном конгресу о сертификацији и повољном окружењу у Југоисточној Европи, који је одржан фебруара 2012. године у Београду, Бања Лука је означена као локална заједница која настоји да створи услове за повољно пословно окружење и да повећа интерес инвеститора за овај град. Град Бања Лука ће, у сарадњи с Министарством за економске односе и регионалну сарадњу РС, реализовати пројекат сертификације општина за повољно пословно окружење.

С циљем унапређења функционисања комуналних предузећа, у Бањој Луци су реализоване бројне активности (пренос права својине на капиталу Републике Српске у предузећима која обављају комуналне дјелатности на јединице локалне самоуправе, проведена јавна расправа и достављене примједбе на нацрт новог Закона о комуналним дјелатностима РС, превазилажење проблема у функционисању централног гријања у Бањој Луци, урађена Студија санације и реконструкције бањолучког топлификационог система, унапријеђена погребна дјелатност на подручју града и реализоване бројне активности на унапређењу и развоју туризма, подизању и јачању предузетништва и унапређењу пољопривредне дјелатности, нарочито с циљем руралног развоја).

Такође, са циљем стварања претпоставки за спровођење активности у правцу економског развоја, Град је извршио пренос овлашћења и успостављање локалних институција економског развоја. На основу одлука Скупштине града током 2003. године основани су: Центар за развој и унапређење села, Туристичка организација Града Бања Лука и Градска развојна агенција.