Просвјетитељске идеје, сличног карактера, под османлијском окупацијом шириле су у различитим друштвеним миљеима двије истакнуте личности, сличних судбина: Васо Пелагић и Иван Фрањо Јукић.

Обојица су се бавила свештеничким, политичким и културним радом, због којих су били затварани, прогањани и протјеривани. Своје животе су завршили у туђини, не доживјевши ослобођење завичаја, којем су до посљедњег даха били вјерни и одани.

Истакнути борац за слободу и глас истине против аустроугарске власти био је књижевник Петар Кочић. Свој отпор према тиранској власти почиње јавно да исказује покретањем часописа "Отаџбина" 1907. године. Због свог стваралаштва, прожетог патриотским духом, и јавног устајања против режима био прогањан и затваран. Не дочекавши ослобођење завичаја, умро је - духовно и физички потпуно исцрпљен - у Србији 1916.године.