Темеље за такав прогрес ударили су калуђери фрањевачког самостана Траписти, који је изграђен седамдестих година XIX вијека. Они су, у оквиру свог самостана, изградили млин, пивару, циглану, фабрику текстила и хидроцентралу у Делибашином селу, а били су неимари индустријских погона за израду тјестенине и чувеног сира "траписта".

Аустријанци убрзано раде на изградњи путева и мостова, тако да 1891. године жељезницом спајају Бању Луку са Бечом и Будимпештом. Почиње експлоатација руда из налазишта на Лаушу и у близини Котор Вароши, отварају се индустријски погони, образовне и здравствене установе...

Прва болница изграђена је 1879. године, Фабрика дувана почела је са радом 1888, а седам година касније први ученици су сјели у клупе Реалне гимназије.

У Бању Луку се досељава све већи број странаца. Систематична аустроугарска власт прави и први званични попис становништва 22. априла 1895. године, према којем је у Бањој Луци живјело 13.566 становника.