О јакој сеизмичности подручја Бање Луке свједоче морфологија рељефа, писани подаци у посљедњих 100 година и најновија инструментална мјерења. Земљотреси на овом тлу до сада су се јављали у серијама, на различитим жариштима. У првој серији, према постојећим подацима, најјачи земљотрес на подручју Бање Луке забиљежен је 20. маја 1888. године у 10.30 часова. Био је јачине 7 степени Меркалијеве скале, са магнитудом од 5,2 степена Рихтера у епицентру.
У другој серији, током 1935. године, забиљежено је 7 потреса, просјечног интензитета од 6 степени Меркалијеве скале. Најснажнији из ове серије десио се 11. октобра 1935, снаге 7 степени по Меркалију и магнитуде 5 степени по Рихтеру у епицентру.
Година 1969. дубоко је урезана у историју града Бање Луке и колективно памћење њеног становништва. Двадесет седмог октобра те године Бању Луку је погодио најразорнији од свих земљотреса. Почео је неуобичајено јаким „претходним ударом“, 26. октобра у 16.36 часова; подртавање се наставило и у ноћи између 26. и 27. октобра, све до 9.11 часова наредног јутра, када је за Бању Луку вријеме стало. Бањолучани никада неће заборавити разорни удар снаге 8,5 степени по Меркалијевој скали, док је у епицентру било 6,6 степени по Рихтеру.
Земљотрес из октобра 1969. девастирао је комплетан град. Погинуло је 15 његових становника, 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.
Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова, а велика оштећења претрпили су школски (266), културни (146), здравствени (133), друштвени и објекти јавне управе администрације (152). Привреда је претрпила значајне губитке, јер је у земљотресу оштећено чак 112 привредних објеката. Сва предузећа су у наредном периоду радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потпуно престала са производњом.
„Град младости“ је први пут остао без ње. Аутобуси су из Бање Луке данима одвозили основце и средњошколце, који су тек започету школску 1969/1970. годину завршили у разним дијеловима бивше СФР Југославије.
На данашњем Тргу Крајине и данас се налази сат, који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11 часова, као подсјетник на катаклизму, која је прије четири деценије задесила „љепотицу на Врбасу“...
Више фотографија, као и кратки видео-запис о посљедицама бањолучког земљотреса, можете да видите у фото- и видео-галерији наше Мултимедије...