Почели разговори градског архитекте са грађанима

Градски архитекта Иван Рашковић покренуо је „Актуелни разговор“ са становницима бањалучких насеља како би чуо њихова мишљења, приједлоге и захтјеве у вези са изгледом будућег урбанистичког плана Бање Луке. Прва станица „Актуелних разговора“ било је насеље Лауш.

Рашковић је вечерашњи разговор оцијенио веома успјешним и захвалио свим грађанима на изузетно живој, динамичној и аргументованој расправи. Он је нагласио да ће будућим урбанистичким планом бити покривене све области и подсјетио да је је посљедњи плански документ овог типа Бања Лука донијела још 1975. године.

– Овај састанак смо замислили као разговор са грађанима у којима ће они изнијети шта на њиховом животном простору представља проблем те како изгледа визија из угла грађана којим путем овај дио града треба да крене. Добили смо врло конкретне приједлоге и сугестије, грађани су дискутовали аргументовано и за мене као градског архитекту ова прва расправа је веома корисно искуство – рекао је Рашковић.

Грађани су тражили да се приликом израде урбанистичког плана узме у обзир рјешавање саобраћајне повезаности Лауша са центрoм града и осталим насељимa, да се изграде дјечија игралишта и спорстко-рекреациони центар, да се уреди стадион те ријеши проблем “Економије”. Такође, захтјеви су се односили и на изградњу пјешачких и бициклистичких стаза, друштвеног дома те рјешавање питања водотока Црквене.

У разговору са грађанима учествовали су и Марко Билбија, члан тима за кандидатуру Бање Луке за Европску престоницу културе 2024. године и Јелена Бркић, члан Урбаниситичког савјета Града. Наредни разговор са грађанима, Рашковић ће организовати у недјељу 18. новембра у Пријечанима, са почетком у 18.00 часова.

Пријечани

Друга станица „Актуелних разговора“ градског архитекте Ивана Рашковића са грађанима, у недјељу увече, било је насеље Пријечани. Рашковић је рекао да се у плановима мора поћи од заједничког а не појединачног интереса, док су грађани изнијели низ занимљивих идеја. Једна од најважнијих јесте да се приградске мјесне заједнице формирају као мали градови односно са централном језгром мјеста око које ће се даље градити садржаји потребни за задовољавање потреба грађана. Мјештани Пријечана су указали и да је неопходан завршетак централне саобраћајнице кроз насеље, затим изградња објеката друштвених садржаја, те регулација Врбаса и других водотокова како би насеље било заштићено од поплава.