Нова топлана од 1. фебруара у пуном капацитету

Скупштина града Бања Лука би на наредној сједници, 31. јануара,  требало да усвоји сет одлука у вези са радом нове топлане чиме ће гријање града бити повјерено новом привредном субјекту – предузећу „Еко топлане Бања Лука“, а тиме ће бити ријешен вишедеценијски проблем гријања у Бањој Луци, рекао је градоначелник Игор Радојичић након данашњег обиласка нове топлане.

Он је нагласио да је нова топлана спремна у техничком, правном и финансијском смислу да преузме дјелатност. Радојичић је подсјетио да су 1. јуна прошле године овдје почели радови и да су људи стајали на обичној ледини, а седам мјесеци касније овдје је топлана инсталисане снаге од 50 мегавата.

– Од новембра прошле године је почела производња топлотне енергије, један по један котао је укључиван, а у овом моменту у погону је шест котлова снаге 30 мегавата. До сљедеће сриједе би требало да буду у погону још два котла, што је укупно 40 мегавата. Иначе, то је 2,5 пута више од постојећих капацитета двије топлане на Старчевици и Кочићевом вијенцу – рекао је Радојичић и додао да је пројекат нове топлане добио и међународну верификацију тиме што је у финансирање укључена Европска банка за обнову и развој.

Градоначелник је подвукао да ће грађани Бање Луке добити поуздано гријање, уз напомену да је до сада готово сваке године, усред зиме, пријетила хуманитарна катастрофа и да је 20.000 потрошача могло да остане без гријања.

– Друго, рјешавамо проблем највећег градског губиташа Топлане АД који је успио акумулирати око 90 милиона дуга. Свака нова сезона је носила између 10 и 20 милиона новог дуга, што више нико није могао да прати – казао је Радојичић.

Директор предузећа „Еко топлане Бања Лука“ Борко Торбица, изјавио је да је нова топлана прошла кроз пробну фазу и да је тренутно у пуном режиму рада на мрежи, а да пуни капацитет рада очекује од 1. фебруара ове године.

– Ово је тек реализација нултног корака нашег пројекта. Главни императив у наредних 10 година јесте рад на дистрибутивној мрежи. У прве три године, циљ је да се уради комплетна аутоматска регулација мреже. Наше инвестиције ће бити 1,5 милион марака годишње у мрежу. Нама је јасно да ако немамо контролу температуре у становима онда нисмо завршили наш пројекат. Средином јануара смо почели да пратимо темепратуре на подстаницама и надамо се да ћемо у нардне три године свих 240 подстаница аутоматизовати – нагласио је Торбица и додао да ће грађани од рада нове топлане прво осјетити комфор гријања 24 сата и да ниједног момента неће бити расхалађивања станова.

Данашњем обиласку „Еко топлане Бања Лука“ присуствовали су и замјеник градоначелника Срђан Амиџић, предсједник Скупштине града Зоран Талић, потпредсједници Саша Чудић и Милан Милаковић, одборници Скупштине, те начелници ресорних одјељења у Градској управи.

Тарифни систем

Говорећи о тарифном систему, градоначелник Радојичић је рекао да се мијења само дио који се односи на фиксну наплату код потрошача који имају калориметре.

– Ради се о систему који је већ у примјени у многим другим градовима региона и ту нема ништа ново. Трошак топлотне енергије укључује производњу топлотне енергије и дистрибуцију и он у себи калкулише различите трошкове. До сада је велики дио трошка носио потрошач који је плаћао по квадратном метру, а у одређеном смислу, потрошачи који имају калориметре су били у привилегованом положају, јер је трошкове допреме за њих сносио неко други. Сада смо утврдили цијену од 0, 32 КМ по квадратном метру фиксног износа, што је дефинитиван приједлог – навео је градоначелник.

Радојичић је рекао да ће нова топлана имати између 50 и 60 запослених. Дио радника Топлане АД ће преузети предузеће „Еко топлане“, дио испуњава услове за пензију, а дио ће бити технолошки вишак.

Овом приликом, градоначелник Радојичић је појаснио да ово није инвестиција у којој је већински власник Град, јер да је тако, на тендерску процедуру би потрошили најмање 10 година.

-Пошто је већински власник од 51% приватна компанија, а 49 % Град, овдје не важи Закон о јавним набавкама који важи за јавни сектор. Због рокова био нам је изузетно важан тај омјер власништва – закључио је Радојичић.